Позориште

(е.

Наша позоришна дружина према приликама продужиће своје бављење овде за једно десетак дана, а за тим одлази на дванаест представа у „Нови Сад.“

ПОЗОРИШТЕ.

(Жарко Савић.) С радошћу бележимо сваки нов успех овога честитог Србина певача. Пре негде је концертовао у Баден-Бадену и ондашњи се „Вадеђјав“ не може довољно да нахвали „певача, кога је природа сјајно обдари-

ла и чији се леп гласовни материјал у школи |

изврена учитеља развио потпуно“. Међу осталим вели тај лист о Жарку Савићу још и ово:

„Господин Савић има бас од ванредно велика опсега, који је у свима регистрима снажно и подједнако развијен. Његов орган звучи јаспо све до најдубљих гласова а и у висини има пуноће; уз то му је својствена нека гипкост и мекоћа, које ретко има у органу тако изражена бас-тембра. Певач задобија не само здравим, топлим и пуним звуком свога гласа него и начином, како ниже тонове, брижним ниансовањем и коректним изговором, који код њега као странца двоструко вреди. Господин Савић је ученик бечког професора Реса, те је његову методу ехватио с разумевањем и енергичном вољом но уједно је умео то и самостално да употреби. Певао је скоро све саме ствари, које се ретко чују по концертима: најпре је уз оркестар Мајерберова „Калуђера“ и из Николајевих „Веселих жена“ Фалстафову напитницу, за тим уз гласовир Левову баладу „Атећђајд РПопрјав“ и напослетку Шубертова „Поррејеапсег-“а, Хеншлову баладу „Јаве Глећјећ“ и (на свом материнском језику, који је веома мек и певак) са жаром и еланом српску једну напитницу од Топаловића. На живахно захтевање додао је Шуманова „Два гренадира“, по тексту Хенрика Хајна.“

Да Жарко Савић сваком приликом гледа да српској песми прокрчи пут у страном свету, види се и отуда, што је у Фрајбургу, где је ангажован, пре неки дан на једном концерту међу осталим певао и Мокрањчева „Лем-Едима“, с којим је овде у нас и лане и преклане правио Фуроре.

КР. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ (Представе у месецу јануару.) У јануару месецу биле су 24 представе, од којих

је седам дневних. На дневним предетавама давана су: два оригинала (Милош Обилић, од Ј. Суботића и Хајдук Вељко), два превода с немачког (Французи у Кинимн Гроф Монте-Кри сто), два с Францускога (Јеврејин из Пољскеи Доктор Окс) и један с мађарског (Риђокосва). На вечерњим представама даван је један оригинао (Бидо), пет в Францускога (Ниоба, Госпођица од БелИла — драма у 5 чинова, написао Александар Дима Отац, превео с Француског Душан Л. Ђокић, први пут даван 9. јануара, игран 3 пута, — Мамзел Нитуш, Требаликазати, Милион — два пута), два с немачког (Госпођа од Се н-Тропеа — три пута, Комендијаши — комедија у три чина, написао Франц Шентан, превео Васа Кретић-Љубисав, први пут даван 25. јануара, игран два пута), по један енглески (Млетачки трговац) шпањолски (Богат мајдан) и мађарски (Сеоска лола).

И овога месеца дневне су представа боље прошле од вечерњих. Највише је пало на „Французима у Кини“ (695:50 д.) и на „Грофу МонтеКристо“ (652.50 дин.), а најмање на „ХајдукВељку“ (46850 дин.. Од вечерњих представа најбоље је прошла се приходом: „Госпођица од Бел-Ила“, кад је први пут давана (64250 дин.); већ други и трећи пут знатно је омањила (друти пут дала је 159.50 дин., а трећи пут 208:50 д.) На друго меето се највећим приходом у овом месецу долази од вечерњих представа „Ђидо“ (88150 д, прошле године у јануару дао је 415 д.). Испод сто динара дали су: „Богат мајдан“ (80 д.), „Милион“ (82.50, кад је други пут даван; први пут дао 180 дин.) и „Млетачки трговац“ (83 дин.).

Поредимо ли приход овога месеца се приходом у јануару прошле године, видимо двоје: приход дневних представа овога месеца много је јачи но прошле године; на против приход вечерњих представа знатно је мањи ове године но прошле. Онамо не беше ни једне представе се приходом испод 100 дин., а беше једна и с приходом и преко 900 динара; а овамо: три имамо са приходом испод 100, а једну само се приходом мало јачим од 600 динара.

Издаје управа срп. нар. позоришта

+4Е

Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића у Новом Саду.