Позориште

+

(6.

+

ду биће у четвртак 17. априла и том приликом приказаће чланови нашег позоришта „Лепу

"Галатеју“, а чланови београдског позоришта

„јованчине сватове“. Обе те комичне опере познате су са својих лепих мелодија. Интересантно ће бити чути гђцу Султану Цијукову, која ће „Лепу Галатеју“ отпевати, а пре тога даваће и наше позориште, уз пријатељско суделовање исте госпођице, овде код нас трећи дан Ускрса ту „Лепу Галатеју“, те ћемо тако и ми Земунци имати лепог музичког, уметничког уживања.

Његова Светост патријарх српски, на молбу управе нашег позоришта, дозволио је, да може наше позориште и први дан Ускрса дати представу, те ће тако сва три дана Ускрса бити представе у позоришту.

(Заједничке представе нашег и београдског народног позоришта у Београду). О раду

_наше позоришне дружине у Београду доно-

си „Браник“ у свом 40. 44. и 45. броју овај извештај: „Наше и ваше народно позориште слави овде своје славље, које се у том манифестира, што еу оба та наша позоришта, по пријатељском договору обеју управа, наумила, да дају заједничке представе.

Прва од тих представа (била је 1. априла и том приликом приказан је: „Лажни цар Димитрије“. Представа та испала је у сваком погледу сјајно. На тој представи били су присутни Његово Величан-

ство Краљ и њено Величанство Кра-

љица Мати. Природно је, да су и све ложе -

пуне биле нашом одабраном интелигенцијом. Због новосадских глумаца, које на жалост, веома ретко гледамо на нашој позорници, и публика се врло лепо одазвала, а тим је доказала, да и она може бити по некад захвална, кад јој се да прилика, да гледа игру Срба-уметника, а не игру којекаквих дошља и туђинаца.

Лажног цара Димитрија приказао је г. Ружић. Тог младића од двадесет година играо је он с таквом гипкошћу и окретношћу, с таквим жаром и заносом, као да је заиста младић, а не глумац ветеран. Не знате чему више да се дивите: да ли оним живахним, младићким покретима, или ономе звонкоме умиљатом гласу, или добро промишљеној и изведеној игри му. Све то говори у прилог онога већ одавна стеченог мишљења, да је Ружић био и остаје је-

26

дан од наших уметника, с којим се можемо дичити и поновити. — Исту хвалу заслужује и г, Вујићка, у којој емо упознали изврену приказивачицу Марфе, удовице цара Ивана. — Бориса Годунова приказао је са свим верно г. Лукић. Он је као створен за улоге те врсте,

и у томе му много помаже и соноран, дубок

глас његов. — Гђа Бакаловићка приказала је Аксинију. Игра јој је била без замерке. Појава је лепа, а слободу кретања и већу уметност на позорници прибавиће временом, само ако с вољом и маром и даље истраје у мучном глумачком раду. — Г. Васиљевић има и воље и дара за глумца. У прилог томе иде и његова појава, прилагодна за позорницу, а и пријатан орган. — Г. Тодосић одиграо је достојанствено патријарха Јова. — Малу улогу Мничека. одиграо је г. Николић. Служи му на похвалу, да је и том малом улогом постигао леџ успех. Добар глумац и с неколико речи може да покаже, да ли што вреди. — Гђца Ђуришићева позната је нашој публици са београдске позорнице. Игра допадљиво. Ми јој и на малој улози рибарчета можемо само честитати. — Фадовољни смо у опште и са игром свију наших београдеких глумаца, али о њима и њиховој игри ми засад не ћемо посебице говорити, јер су нам гости пречи.

Ми смо одиста веома захвални управама, наших позоришта, које су нам дале прилику, да

"уживамо у лепој, заједничкој игри наших глумаца,

који су показали, да су свииз реда глумци, с којима се поносити можемо, а тиме су уједно обе управе показале и то, да су потпуно појмили свој задатак, који имају да врше у развијању наше глумачке уметности и у поправљању и унапређењу наших позоришних прилика. Тај труд њихов признаће се и еовеи с оне стране Саве и Дунава, као што су то признали и Њихова Величанства изјавом свога задовољства са том заједничком представом,“

„Друга заједничка представа чланова нашег и новосадског _ народног – позоришта била је 3. априла. Том приликом давао се нашем свету јако омиљени комад: „Риђокоса“, који је пун здраве шале и лепих песама. Игра наших глумаца у овом комаду већ је позната публици. С тога не ћемо о томе ни да пишемо у овај мах. Што се тиче игре новосадских глумаца, мило нам је, што можемо конста-

де

ђе – +

Це