Позориште
љексбиа У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 3. ЈУНА 1897. ољу—
у -
+; ТОД. ~
пи =
5.
ЦРИЛе:
по 872 +
“у БРОЈ |, =
о =:
ЈЕ:
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.
Ивлави за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је“
дан пут на по табака. — Стоји ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно.
ФРИДРИХ МИТЕРВУРНЕР.
(Свршетак.)
У Митервурцеровој глумачкој уметности видео је свет оличено модерно човечанство.
Модерни човек пресићен образовањем, бла-.
зиран и нервозан, доби савршен изразу Митервурцеровој игри.
Личности модерне књижевности, а тако исто и класичне карактере приказивао је Митервурцер из нерва — он је повесницу модернизовао.
Ако би се тој новини на позорници у нечему и могло приговорити, она ипак остаје светло дело генија, које и кад нам се не би допадало, морамо да му се дивимо, јер се не да подражавати, а скроз је оригинално, и за то баш значајно, велико и јединствено.
Колико је Митервурцер умео да прикаже у својој уметности модерна човека и са каквим силним стваралачким даром располагаше тај уметник: показао је баш ове зиме као Фрања Мор у Шилеровим „Разбојницима“. Досадањи приказивачи те улоге износили су Фрању Мора као неког шаблонеког зликовца, као што то Немци кажу „ТћеатјетВбзеулећ!“. Митервурцер изнео је тога зликовца.
са дивном уметничком смесом човечанског осећања, крви и темперамента и дајући томе зликовцу и чисто човечанске црте,
учинио је, те нам је -Фрања Мор постао
појмљив и епмпатичан.
Митервурцер није створио у Мору шаблонску театралну фигуру, као сви досадањи приказивачи тог зликовца, већ човечанско, покварено створење, пуно крвим меса, проникнуто осећајем модерна човека.
Сила стваралачког духа Митервурцерова истицала се и у немој му игри, којом је умео да доведе слушаоца у највећу екетазу.
Та уметност у Митервурцера беше толико појмљива, да је силом сугестије умео да хипнотише гледаоца, да га поведе собом у најдубље тајне песништва; толико је умео да поведе слушаоца у тај тајанствени свет, да је у извесним моментима успео да задржи дах у слушаоцу.
Митервурцерово приказивање чулних осећаја, уздизало се до ултрареалности, а то је постивавао страсним прекидањем речи при изливима чулних осећаја.
Умирање пак тог уметника стављају неки естетичари изнад умирања у два највећа глумца овога века — Росија и Салвинија.
Митервурцер је умео тако природно да приказује детаљне моменте умирања, да је човека спопадала нека мила гроза, посматрајући га у мукама.
Али не само у трагичним, већ исто тако беше Митервурцер силан и у комичним улогама. Он је са свим код куће био у приказивању карактера како из класичне тако и модерне драмске књижевности. У свакој својој улози био је јединствен. У трагедијама и шаљивим играма (офокловим био је тако исто велик као и у делима најмодернијих драматичара.
Митервурцер. је специјално развио дар свој у својој најновијој и последњој 1 Хјалмара, у Ибсеновој „Дивљој патци“ која је ове године приказана први пут у бечком дворском позоришту.