Позориште

–е—

Ибсен има много да захвали Митервурцеру. што се његове драме почињу одомаћивати и у бечком дворском позоришту, и што данас сва бечка публика види у Ибсену најинтересантнијег модерног драматичара.

Упоредившти Митервурцера са највећим данас немачким глумцем Соненталом, старим чланом „Бургтеатра“, морамо приметити ово: у колико се Сонентал уздиже изнад Митервурцера, исто толико истиче се

Митервурцер над Соненталом. Док се Со--

нентал одликује дубином страсти, силом речитости и јуначким достојанством: Ми-

тервурцер стоји изнад Сонентала својом

свестраношћу и природношћу игре. Митервурцер је више одговарао данашњем добу него Сонентал, он је модернији од овога. |

Митервурцер није имао „струке“ је био свестран. Он је приказивао и старог Мора, и Карла Мора и Фрању Мору изврсно. Он је играо и Отела и Јага, Фауста и Мефиста, Лира и Фалстафа. Он је могао на позорници извести готово све, што је озбиљно хтео.

Исто толико, колико губи у Митер-

већ

вурцеру велика публика, губе у њему и она мала дечица, којима је чика-Митервурпер умео онако интимно да чита бајке.

Кад је Митервурцер читао те бајке у великој дворани музичкога друштва у Бечу, искупило би се било пет до шест хиљада деце.

Сви су жељно очекивали, појавити читач.

На један пут изађе на среду обријан човек, лака хода, гипке Форхе тела

Он меће наочаре и почиње читати.

Читаву ту масу од неколико хиљада мале и велике деце Митервурцер од једаред хипнотише, претвара је у једну душу, и један осећај. Сви ти морају заједнички да страхују, да се заједнички смеју и да заједнички лију сузе.

Митервурцер је био човек снажних плећа, гипка хода, а имао је очи какве слабо сретамо у животу.

То су биле очи пуне смелости, збиље и дубине, које изражавају вечиту унутрашњу борбу душе, која још много смера. Митервурцер је умрђо баш онда, кад је имао највише да каже за своју уметност !

кад ће се

лист ићи.

—> Енен

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Српека народна позоришна дружина у Ст. Џазови.) О доласку наше позоришне дружине у Ст. Пазово пишу „Бранику“ ово: „Наше

"народно позориште стигло је у нашу средину

из Земуна 9. маја и одмах други дан по доласку своме отпочело је рад свој представом: „дадушне жене“. Што је наше позориште могло доћи к нама, имамо да захвалимо пожртвовном заузимању нашег општепоштованог и љубљеног родољуба г. Николе Петровића, који није жалио ни труда ни времена, да омогући долазак нашег позоришта амо. Он је и сада, као и оно пре две године, сјајно доказао, да се много може постићи, кад нас руководи љубав према свему, што је наше, Кад би у сваком месту нашем било такових врсних родољуба, као што

"је г.

Никола Џетровић, пролазило би наше позориште врло добро свугде. Нека му је овде изречена топла хвала, а нашем позоришту

желимо сваку срећу, нарочито пак лепо време,

које неће наносите штете представама позоришним. -

У договору са управитељем нашег позоришта, г. А. Хаџићем, утврђен је за даље овај

репертоар: У четвртак 15. (21.) маја: „Нијоба“. — У суботу 17. (29.) маја: „Велики Галеото“. — У недељу 18. (30.) маја: „Олебодарка.“ — У уторак 20. маја (1. јуна):

„Лепа Галатеја“. шаљива митолошка опера у 1. чину, у којој ће насловну улогу певати тђца Султана Цијукова, оперска певачица, као гост. Том приликом даваће се и нов комад: „Бангалоз“, шаљива игра у 2 чина, написао