Позориште

Милан Св. Николајевић. — У среду 21. маја (8. јуна): „Балканска царица“, славно позната драма Николе Т. У четвртак 22. маја (3. јуна) „Јованчини сватови“, шаљива опера у 1. чину, у којој ће насловну улогу певати гђца Султана Цијукова, оперска певачица. Пре тога даваће се: „Честитам“, омиљена шаљива игра у 1. чину, од нашег никад непрежаљеног писца Косте ТриФковића. · ;

Као што видите репертоар је заиста разнолик и одабран, те се можемо надати, да ће наш свет како из Ст. Пазове, а тако исто и из околице поврвети на те представе, да сенаужива лепог, уметничког певања и добре, складне игре наших глумаца, који су с тога стекли хвале на све стране“.

(Султана Цијукова.) Данас излази на нашу позорницу по други пут гђца Султана ДЦи-

Јукова, оперска певачица. Ми смо о њеном

певању већ једном говорили, а ево како о томе пишу „Машлег Хепевће Хасћмећјеп“, и то у свом 89. броју од 12. априла о. г.: „У јучерашњој представи „Лохенгрина“ дебитовала је гђца Султана Цијукова као Елза за струку младачкодрамске певачице. Млада госпођица учинила је одвећ пријатан утисак, особито касније, кад се у развитку игре охрабрила. Сопран гђце Цију кове врло је лепо образован, пун симпатичног звука, љупкости и јасноће, а у високим положајима шта више ненадмашан. Дивна девојачка појава ове певачице као да је створена за уло-

гу истините девице „Елзе од Брабанта“. Красни

таленат младе ове дебитанткиње како у музикалном тако и у представљачком погледу не да се никако порећи. Сва публика примила је певачицу топло и симпатично и не ће бити без вумње ниједног гласа, који не би ишао у при: лог нашој певачици“.

ХРВАТСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕБУ.

(Годишњи преглед представа у Загребачком позоришту.) Загребачко позориште радило је у 1896. години девет месеца (јуна, јула и августа биле су ферије). За то време давало се 210 представа (82 више него 1895.), од тих су 42 нова комада (6 више него 1895.). Оригиналних нових комада било је ": Симеон велики, од

Тресића — Павичића, Сирена, од Ј. Рорауера, дачарани ормар, од Ф. Милера, Павлимир, од Ђ. Ђ. Палмотића, Просци, од И. Великановића, Ладањска опозиција, од М. Приморцаи Армида, опера од И. Зајца; руска 3, чешки ], Француских 10, енглеска 3, немачких 10, талијанска 2, шпањолски 1, норвешка 2 и грчка 2. Од 210 предетава било је 90 драма, 82 опере и оперете, 5 балета, 2 симфонијска концерта и 1 кводлибет. Од драма највише су се давале Француске (36), па немачке (22), хрватске (10), енглеске ('), међу овима јеи Карлова тетка (давана 8 пута); руске (4), чешке (2), норвешке (2), шпањолске (2), талијанске (2), грчке (2) и словеначка (1). Од опера и оперета највише је давано немачких (15), па талијанских (9), Француских (9), а најмање хрватских (2) и чешких (1). Дневних је представа било 29; од тих је једна била бесплатна за ученике средњих школа. — Управитељ је позоришта д-р Степан пл. Милетић, а драматург Никола Андрић. Активних чланова за, трагедију, глуму и комедију има: 13 женских и 26 мушких; за оперу и оперету 11 женских и 8 мушких; зборно особље: 16 женских и 17 мушких; у оркестру имају 40 свирача; за балет имају 27 које играчица које ученица балетске школе; сталних статиста, које женских које мушких, било је 15. — Октобра месеца, установљена је „Драматска школа“ у Загребу са задатком да одгаја глумачки подмладак. Школа ова има два течаја; ове се године отворио први. Она ће поучавати у декламацији, предавању и драмском приказивању. Посебни курсови биће основани за духовно и телесно усавршивање и образовање ученика. У школу ће примати оне, који су евршили најмање вишу основну школу; а морају имати мушкарци најмање пуних 16, а женске 15 година. 830 Фор. плаћају ученици за школарину. У први течај примљено је само седам (4 мушка и 3 женске). Предавали су: Н. Андрић (учење чистог хрватског изговора, наглашивање речи и Француски), проф. Милер (логичко и реторско наглашивање беседа), Димитријевић глумац (Поуку у драматском приказивању), Антон глумац (драматску мимику), проф. Будмани (историју светке књижевности е обзиром на драмску књижевност), Милетић интендант (естетику и историју позоришне уметности и позоришта), проф. Флоршиц (хрв. поетику и немачки), проф. Шеноа (историјске цртице е обзиром на драмске производе) и Грондона (играње с оперном школом. За мачевање нису имали ове године наставника. Почетком ове године управа загребачкога позоришта издала је свој Каљаћш гофбпјак а гофтпп 1897., из кога и извадисмо ове податке.

Издаје управа срп. нар. позоришта,