Позориште
па 5
–есвиа У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 12. ЈУНА 1897.
ПЕРЕ У =
ж. РОД. КП,
о
% 8 => 656: 715
УРИНА.
фу ин
У 200 97
ХАЦИЋ.
Излави за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-
дан пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40. а на страну 60 новч, месечно. —
ШАРЛОТА ВОЈРЕРНА.
(Вођ. 1. нарта 1834.
Неколико месеца иза Фридриха Митервурцера, оде Богу на истину и Шарлота Волтерка, највећи глумачки геније бечког „Бургтеатра“.
Немачка позорница изгубила је у њој своју највећу трагеткињу.
Шарлота Волтерка родила се 1. марта 1834. у Келну, на Рајни.
Родитељи јој били су сиромашни, а имали су, осим ње, још једанаесторо деце.
Кад је навршила шестнаесту годину, испунила јој се потајна жеља: постаде глумицом.
У тешкој борби глумачког живота за опстанак свој њезин геније извео је као победилицу на ону славну висину, коју само неколицина избраника може да достигне. Шарлота Волтерка учила је неколико месеца код Готданка у Бечу. За тим оде у Будим-Пешту, где је 25. маја 1807. ступила на позоришне даске, и то као Џен-Ејра у „Ловудекој сиротици“.
Други пут изашла је на позорницу као Дебора у комаду истога имена од Мозентала. Рајнско немачко наречје сметало је глумљењу јој не само у почетку већ и после. - ~
Одмах у почетку њезина глумачка живота задеси је удар, који често сналази глумце: управитељ обустави плаћање својих глумаца.
Потоња велика трагеткиња била је сад у тешкој невољи. Не остаде јој ништа друго него да путује се глумачком дружином. Т 14. јуна 1897.)
После многог и дугог путовања из једног места у друго, при чему је морала. продати и своје последње ствари да би се могла одржати, дође на послетку у Бечу
„Карлово позориште,“ где је тада владао Нестрој и 'Грајман.
· После пробе буде примљена са месечном платом од 50 Фор. и то за мање улоге, те као таква суделовала је највише у незнатним шаљивим комадима.
Кад је оно славни глумац Хедрих гостовао у „Карловом позоришту“, дође на представу и Лаубеи ту виде Волтерку “ веома незнатној улози.
Од то доба једнако је пратио рад јој.
Његовом заузимињу пође за руком, те Волтерка ступи на позорницу у Брну као гошћа.
Том приликом приказала је „Марију Стјуартову“, „Адријену Лекувоерову“ Маркизу у „Вилинеким претима,“
Успех је био знатан, те тако оде у
Берн, где је на јуриш освојила критику
и публику као Хермиона у Шекспировој „Зимњој причи.“ _ Године 186). глумила је у хамбуршком „Талија-театру“, од куда је после Лаубе позвао, да гостује у бечком дворском позоришту.
15. јуна 1862. примљена је за члана „бечком дворском позоришту“ и ту јој прва улога беше „Иигенија“
У Лаубе-у је нашла Волтерка умна учитеља, који је упућивао у глумачку уметност и давао јој прилике да покаже, што може. |
За двадесет и пет година свога тлу-
+