Позориште

о)

а пе

ПОЗОРИШТЕ, (Позоришна дружина Фотије Иличића.)

_ Дружина та бави се вада у Краљеву у Србији.

Давала је између осталога: „Балканску Царицу“. „Ђиду“, и т. д. Флотије Иличић већ преко тридесет година путује е дружином по ерпским крајевима. Заслужио је, да под своје старе дане нађе сигурна одмора. Он је писао и приређивао дела за позорницу. Навешћемо овде та дела његова, па нека се види, да Иличић схвата позориште у нас, осим као уметник, још и као проповедницу патриотизма. Оригинали су му: „Бирчанин Илија“, „Ајдук Вељкова сирочад“, „Врхбосанска кнегиња“, „Бој на Мишару“, „Потоњи дани Смедерева“, „Женидба деспота Лазара“, „Тодор од Сталаћа“, „Проклета Јерина“, „Омрт Краљевића Марка“, „Бој на Сливници“, „Стеван Синђелић“, „Деспот Ђурађ Бранковић“, „Ослобођење Крушевца 1806“; а прерадио је и по туђој грађи написао: „Иконија, везирова мајка“, „Рајко од Расине“, „Стеван Томашевић“, „Пад Цариграда“, „Борци за српеку слободу“, „Јурмуса и Фатима“, и т. д. Све је то, с малим изузетком, приказизано на његовој позорници. Те своје драме нуди ветеран глумац књижарима и штампарима ерпеких књига, да му их издаду на свет, јер, вели, њему његови „тријестдругодишњи радови на даскама што свет значе не дадоше ни толико могућности, да себи уштеди бар толико, да му се, кад умре, парче земље за вечну кућу купи, а камо ли да имаде суму да уложи у штампање и за једно дело своје.“

(Протићева позоришна дружина на Цетињу.) Читамо у „Гласу Црногорца“ : „Протићева позоришна дружина завршила је своје представе на Цетињу с лепим успехом. Ми смо већ једном рекли да чланови ове позоришне дружине у опће, као ињен репертоар, заслужују признање. Од историјских народних комада: осим „Балканске царице“, гледали смо Суботићев „Бој на Косову“, и Цветићева „Немању“, али за успех оваквих драмских комада хоће се јоши сходна гардероба, као и декорације позорнице. За то су глумци много боље успевали у комедији и шаљивим играма. Сваку хвалу и признање заслужују за игру своју у првом реду: гђа Протићка, која је лепо напредовала у глумачкој вештини у ово неколико година, од како је нисмо гледали на нашој позорница, па г. Петро-

вић и гђа Петровићка, а осим њих г. Филиповић и гђа Тоналовићка одликују се довољном природношћу у својим улогама, а г. Стојчевић (Ђорђе) и гђа Вукичевићка (Ружица) у „Циганину“ потврдили су наше мњење, да могу постати ваљане драмске снаге. Представе су билеу опће добро посећиване и управитељ позоришта при поласку дружине приредио јој је обеди братски је била испраћена“.

(Загребачко позориште у Сарајеву.) Дружина загребачких глумаца и глумица отпочела је !. јуна о. г. своје представе у Сарајеву. Прва представа била је „Федора,“ од В. Сарду-а. О тој представи читамо у „Сарајевском листу“: „Гђа Ружичка Строци развила је од чина до чина у „Федори“ сав свој замашни дар, сву своју велику глумачку вештину, која је са пуним оправдањем уврштује у ред првих драматских уметница. Лориса Ипанова представљао је г. Фијан. Г. Фијан је импозантна симпатична глумачка прилика за салонске делије. Он је Лориса приказао природно, оном елегантном резигнацијом и дикцијом, која му и доликује. Но ваља признати, да су и остали представљачи, особито гђца Михићева (грофица Олга) и г. Димитријевић (Сирије), најлепше припомогли, да цела представа буде тако хармонично заобљена, какве ми у Сарајеву наравно још нисмо видели. Жали боже, да је позорница у овој нашој привременој позоришној чатрљи тесна, а акустика прилично рђава.“ За другу представу давана је шаљива игра: „Шарлајева тетка“, а за трећу: „Господар талионице.“

ХРВАТСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕБУ.

(Хрватека драмска школа у Загребу.) Ученици те драмске школе полагали су 8. јуна о. г. испит, приказујући три позоришна комада, и то: „Пут кроз прозор“, призор из глуме: „Узе у12е118“ (П. чин. 5. призор), и „Љу бавно писмо“, од К. Трифковића. Као што јављају загребачки листови, леп рад и напредак младих глумаца публика је одушевљено награђивала обилним и симпатичним повлађивањем иза представе сваког комада. Сваки гледалац понео је са собом утиске ванредна задовољства, видеЋи, да та драматска школа врши знаменит задатак тиме, што се брине, да подмладак потребним теоретским знањем, колико га треба уметнику, приправи за рационално, сигурно појимање глумачке уметности.

Издаје управа срп. нар. позоришта.

•ј

Штампарија српске књижаре Браће М. Половића у Новом Саду.