Позориште

губитак :

Наше позориште постигао је још један немила смрт. уграбила пам из наше средине Буру Цвејића, који је дугим низом година био председник месног позоришног одбора у Вршцу, и увек је ревнооно вршио своју дужност.

" Нека му је вечити спомен међу нама и слава !

Као што је славној скупштини познато прошло је, ето, тридесет и три године од како ја, које посредно које непосредно вршим с великом одговорношћу екопчану управитељску дужност, Ја, истина, ако ћу искрен да будем, не могу рећи, да сам се уморио, вршећи ту заиста тешку, но мени, баш због замашног значаја свог по наш на-

родни просветни живот, ипак милу дужност : ал" ипак мислим, да би ваљало за времена ностарати се за какву млађу снагу, која би ме могла заменити у том послу, а која ће у стању бити, вешто и умешно да управља, крмани нашим позоришним бродом, да како пе утоне у мору силних неприлика, с којима има непрекидно да се бори, а које су увек сметале аи сада још сметају успешном му напредовању, а ја сам увек готов знањем, умењем и саветом својим, наравно ако се то од мене устражи, потпомоћи свакога, који год радио будеу правцу, који је као најбољи. освештало искуство, које смо стекли за пуних тридесет и шест година.

листићи

ад

УМЕТНОСТ.

(Прослава двадесет-петогодишњице Јосифа Марипковића у Београду.) Свакоме је Србину познато име нашег чувеног композитора, ЈосиФа Маринковића.

Нема Србина, који није се највећим задовољством певао или слушао песме, које су производ тог врлог уметника, што умеде, у садањем времену, очувати чисто српски дух нашој песми.

29. новембра о. т. навршило се двадесет и пет година, како је Јосиф ПН ВИКЈ компоновао прву своју песму.

да то је сад и било најзгодније и да му се Срби одуже.

__ Академско певачко друштво „Обилић“ увидело је то, па је у дворани велике школе у Београду приредило 29. новембра о. г. прославу двадесетпетогодишњега рада нашег уметника у стварању српских мелодија.

О тој прослави доноси неслужбени вечерњи лист Српских Новина овај извештај :

„Окромно, али ипак достојно, прослављена је та двадесет-петогодишњица нашег одличног композитора ЈосиФа Маринковића Скромност је неоправдана, јер је обилат рад нашег уметника заслужио далеко већу, ширу пажњу ноштовалаца и својих личних и свога трудноги

величанственог рада, који служи на понос нардду, из кога је поникао, -

У дворану Велике Школе, која је била укусно декорисана и електрично осветљена, стекао се у суботу у вече, 29. новембра, велики број врло отмене публике обојега спола, да својим присуством увелича прославу уметничког рада ЈовиФа Маринковића.

Прослава је отпочела са песмом „Поздрав Обилића Краљу“ — песмом коју је слављеник компоновао за дан миропомазања Њ. В. Краља, Александра [ у седмовратој Жичи. Песму ову отптевало је академско певачко друштво „Обилаћ“ веома лепо. После ове песме др. Ст. Марковић, проф. Вел. Школе у име „Обилића“

о =

кратком беседом поздравио је слављеника и пре-

дао му сребрни лаворов венац. Присутна публика одушевљено је прихватила тај поздрав, са усклицима „Живео!“ и „Слава ти!“ — За тим су ређане дивне композиције. влављеникове по програму. „Јадна Мајка“ и „Молитва“ просто су слушаоце занеле. Прву је отпевало „Београдско Певачко Друштво“ ванредно дивно, а другу тако исто певачко Друштво „Станковић“. Својим тачним евирањем на виолини соло Пера Бајаловић, техничар, изазвао је опште допадање. Он је свирао уз пратњу гласовира Маринковићеве „Фантазије“, све народни мотиви. „Народни збор“

+