Позориште

је овде изашла у' озбиљној, ДА Шива 19зитури охоле Амавонке.

Иста је замерка иг. Љ. Станојевићу. УскокВукосав је добар јунак, честит човек, али никада херој. И писац, бар код Вукосава, није никад то заборавио.

Пред пашом (преобученом Горданом) вређан, кињен он непрестано чува своју мирну, доброћудну нијансу.

И остали бу бе трудили доста, само их је највише страдало у лепом говору јужног дијалекта. | Д. Петровић играо је слабије, али је ту био још најприличнији.

Костим нам бе није свидео; било је нечег вувишног у њему. Кад се већ, на несрећу, мора говорити о „тумачењима“, изгледа нам, да ни она нису помогла правилном или бар нашем тумачењу комада.

Оставили емо да на крају речено најправеднију и најискренију хвалу, на крају, јер је

у утиску, и што је те хвале, заслужно.

Гордана је врло оригинална. Она ее неће често јављати у репертоару, ми то нећемо, нити жалимо; она нас на то није ни обвезала. И њеној праведној вудбини врло је скромна будућност, врло, врло скромна, чак можда и међу скромним делима Костићевим ; два крајња интереса: здрава, невина забава узане, потпуно наивне публике, и овда онда тихо .ћеретање, разговор неколиких литерарних гурмана. Али

без сумње,

17 А

И -

је у њој поезија коју нико неће порећи, и

снага коју никад неће, бар на српској позорници изгубити: поезија, њеног прекрасног јевика. Осим неколико каламбура (Видоје, очњи вид, видео; сутуран, утуран) и неколико већих слобода у речнику, она је писана лепим ерпским језиком, ером свежином мелодичког јужног наречја, једрином, пуним животом његовим, што би евакако требало чешће чути на српској

у њој оно, што је повле свега још неокрњено позорници. “ т. ај в==––1 4: > 58 КЕ Хино И.

Еј

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Српска народпа позоришна дружина у Вршцу.) Од [. до 4. јануара о. г. даване су у Вршцу још,ове предетаве: 1. јануара: „Мајчин благослов“; 2. јануара: „Прибислав и Божана“; 4. јануара: „Лепа Галатеја“ и „Доктор Робин“. То је била уједно и последња представа. Приход од 19 представа наше позоришне дружине за време бављења јој у Вршцу од 1. децембра 1898. до 5. јануара 1899. износио је: 3036 Фр. 80 н., расход је био: 301 Фр. 48 н., те према томе показао се мањак од 34 фр. 58 п. Г. Лаза Везенковић, уредник „Будућности“ и пријатељи му, желећи, да српска народна позоришна дружина овога пута не пође из Вршца с дефицитом, приложили су 86 Фр. на подмирење споменутог мањка. Како је тим родољубивим поступком честитих Вршчана не само накнађен исказани мањак, него се показао и сувишак од 1 Фр. 42 н. — управа ерпеког народног позоришта изјавила је своју благодарност и месном одбору позоришном у Вршцу и свакоме, који је допринео, да

је српека народна позоришна дружина могла из

ђ У

Вршца поћи без дефицита.

ног позоришта). Српском народном позоришту прилози; |, „Српска женскадобротворна задруга“ у Митровици послала је 16 Фор. 57 н.а. вр. прилога. Од тих прилога скупиле су 44 Фор. 80 н. госпође: Ивковићка-и Јелена Сретковићка, а приложили су: Ђорђе Оретковић 5 Фор. ; — по 8 Ф. 66 п.; Јелена Срет-

даровани су ови

Зорка

(Крилози на издржавање ерпеког парод-

ковићка, Зорка Ивковићка, Зорка Борота, Мара.

Панајотовић и Мара Мојић; — по 2 Фор.: Ружица Панаотовић, Јелисавета Стојановић, Игњатије Михајловић и Марија Драгутиновић; — по 1 Фор.: Евица Николајевић, Катица Адамовић, Милан Петковић, Мила Веселиновић, Павле Вујашковић, Христина Василић, Марија С. Јовановић, Душан (. Јовановић и друг, Ђорђе Давидовац, Софија Бакмаз, Веселин Гргуров и Даница Јеремић; — по 50 н.: Милутин Савић и Шандор Георгијевић. — А госпођице: Мара Радовановићева и Лепосава Адамовићева скупиле су 82 Фор. 41 н., а приложили

: Јулијана Поповић 5 Фор., Јелена пл. Бајић 66 н., Јулија Суботић 3 Фор. 66 н.,

,

3: Фор.

по

ВИ СИ Еве ПНЕ

Ро

> 4