Позориште

не

„Власт таме“, доказује, да би он био кадар радом својим на позорници више утицати на народ него ли ходећи за плугом, крпећи чизме и пишући катихизисе за народ. А Ечегарај, по сведочанству Кастеларову, најумнији шпански _ писац нашег – времена, није могао у последњим годинама достићи свог „Великог Галеота“, јер је и политичар, и математичар, и мерник, и говорник и публициста, па је тако сувише растрзан на све стране, у место да јеу раду своме концентрисан.

Овде су само главни представници модерне европске драме, „а по времену огледаћемо, да упознамо наше читаоце с најглавнијим појавама страних позорница. При том ћемо се обазрети и на модерну рекламу, на локалне струје, што одлучују успех или неуспех позоришним делима на позорници, на страначке и народносне прилике, које су у Бечу, Берлину, Паризу, Будим-Пешти, Загребу и у Београду и на другим местима баш тако исто меродавне као и у нас.

де

ЛИОФТИЋИ.

СРИСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Српска народна позоришна дружина у Белој Шркви.) Српека народна позоришна, дружина, по завршетку свога радау Вршцу, дошла је у Белу Цркву, где се бавила од 4. до 22. Јануара 0. г. и за то време давала је 11 представа, и то: 6 у претплати, а 5 ван претплате, За време бављења позоришне дружине у Белој Цркви давани су ови комади: 6. јануара: „Задужбина цара Лазара“. 1. јануара: „Ђидо“.

=— 9. јануара: „Прнени пријатељи“. 10. јануара: „Балканска царица“. 12. јануара: „Шозоришно дело“. — 18 јануара: „Карлова. тетка“. — 16. јануара: „Хамлет.“ — 17. јану-

ара: „Бој на Косову“ (предетава за народ “о 19. јануара: „Прибислав и Божана.“ — 20 јануара: „Крајишкиња“. — Приход од тих представа са претилатом заједно износио је: 2055 Фор 50. н. — Расход: 1566 «ор. 40. н. — Сувишак: 489 Фор. 10 н. Белоцркванци заслужују заиста сваку хвалу, што је тамо постигнут тако леп успех. Српека народна позоришна дружина, дошла је 22. јануара о. г. у Панчево и ту је почела рад свој 25 јануара. Ту ће се бавити до половине марта о г. а одатле ће у Земун. По претплати, која износи преко две хиљаде Фор. и по лепој посети биће у Панчеву пи овом приликом, као пи до сада увек знатна сувишка. (Оцена члана Јована Грчића о драми: „Крив“, од Рихарда Фоса.) „Част ми је известити славни Одбор, да сам прегледао на оцену

сахата после подне). „Мајчин благослов“. —

мн Ефс—

ми поверено дело с натписом „Крив“, које је у три чина написао Немац Рихард Фос, а на српски га превели др Жарко и Милена Миладиновић. У репертоару нашег народног позоришта, имамо до сад две Фосове драме: „Еву“ и „Александру“. Проблеми, које Рихард Фос махом решава у својим драмама, јесте да су некако апартни за нас, јер је њихов милије са свим стран за нас. Но ипак има у њима свагда и огромна доза оног ошште човечанскот, што мора разумети и наш свет. С тога ја држим, да није упутно, што ву поменуте две Фосове драме сашле са репертоара, и са тога гледишта препоручујем и ову Фосову драму, којој је натпис „Крив“ („зећијф а“), да ве уврети у репертоар, преводиоцима пак да се одреди уобичајена награда, за преводе у прози, наиме 5 Ф. по чину, свега дакле 15 Фр.

Управу би ваљало упозорити на то, да се „Драгутин“ нашао овде међу самим Густавима, Адолфима и Вилхелмима, те би га ваљало наново покрстити у Карла,“ ~

(Шрилози на издржавање Српеког народног позоришта.) 1. Г. Милош Рунић, трговац и председник „Српске Задруге“ у Сентомашу, екупиојеу Сентомашу и послао 98. Фор. 25 новч. за г. 1898. Имена приложника ово су: по 8 Фор. 65 н.: Милош Рунић, трговац; Нестор Белић, трговац и поседник; Сима Шијачић, трговац и потпредседник „Задруге“; Данчика Каћански, велепоседник; Глиша Манојловић, поведник; Шаца Манојловић,

и то

летимице истакнути неки.