Позориште

ои

>,

+

Те

Ур

18 |

_вољством слушате... с " предавање у овој школи сврши, кад

ви ивлазите са неком затонетком :

Љубави за ствар између сезона најбоље је показала.

Из почетка љутили емо се, вом, но касније ваљало је

можда И с прапрестати и — при-

знати, 4 не т ерати личне РОМИ и систематично ·

нападати.

" ошћинства и између критике — ето, то је што нам фали. Ова

Јер да тај рад, у колико се драме тиче, није био рад деце, то сам настојао, у погледу репертоара, показати у пар црта. А опет понављам, да се- чудим, што је било и тако, кад помислим, колико ништица има на крају евих досадашњих дефицита.

У Загребу. - М. Нехајев.

па од Оба ---

НИЛЕРАНТОНА ПОЗОРИШТА

у краљевини Србији и ван њених граница.

Кад ступите први. путу позориште, јел" те да се чудно осећате :

Видите одмах ' „други свет“, који се зове још и „свет даскама“ · Видите људе, који вам у срце плен неку науку, која није са катедре учитељске, али је са неким задомного већом вољом, но школеким клупама. И кад се „фамулус“ га је време да се иде кући, да ли је све представљачи приказаше, неки ехо од битке косовске, Маркове вабље,и т. д.

Они, што представљају „на даскама“ носе још једно име — ради лакшег или шег изговора — име глумац.

А јесте ли међу гледаоцима приметили неколицину, код којих је ерце било препуњено миљем и радошћу, па би чисто поскочили међу предетављаче и предетављачице — да помогну... да и они представљају |... Јесте ли их допније видели како си праве калнаке, појасеве, душанке, од артије кулисе. од дрвета сабље...

кад сте били по објави звонцетом, ,

оно истина, што нам или је то као

они леп-

Јесте ли их чули како декламују неке стихове у себи, из којих чујете по гдекоју реч:

„Знаш ли Вуче сад Обилић туче,

„А до сад је пашеног ударо. ИЛИ: -

„Ту нема живе душе,

„Нигде мира ни за један тренутак

Ти што шапућу то су дилетанти, који се с великом вољом посвећују богињи Талији, а нема тога, ко би их ове радости лишити могао. Њих има по Србији скоро. у свакој вароши, али дилетаната по Срему, Банату, Бачкој, Хрватској, Славонији, Босни, Херцеговини, Дал-

_ нова,

"НИЛИ „имаовина на дмашује свако ер пско очекивање.

мацији и Црној Гори, има селима где Срби живе.

скоро У и по

Милина је погледати ону групу Па

при црквено-школеким општинама ван Србије о наступајућем празнику Св. Саве!

На сваком члану ових одбора читаш радост на лицу, видиш неку ужурбаност и. спрему,

Спремају се песме, декламације, гудење уз гусле, продукције и шале, али од свих тих пијеса има једна тачка, која их подсећа, да на њу мисле више но на ускршње печено прасе или шарено јаје. :

То је позоришна представа, која се при оваквим свечаностима приређује свуда, и

нема ни једне српске општине у Ауетро-Угарској, а да о (Светосавској беседи или другом каквом свечаном дану, не играју позоришну представу, коју чланови тамошњих црквено-певачких дружина приказују са таквом вољом, да се у многим приликама истакне по неки од члакоји би временом могао бити врло красан уметник.

У Мостару (Херцеговини) дилетанти су учинапредак толики, да њихова позоришна

Дилетанти су. им прави глумци, Није дакле чудо, што „Мостар не прима мале дружине са

_ слабим персеналом.

Брчани (Брчка на Сави, у Босни) се такође одликују. а

У далеком Темишвару исто одушевљење као и у Плевљу (на граници између Турске и ћоене).

Одушевљење то не зна се од кад се датира, али биће, да је још из времена Јоакима Вујића, Јована Кнежевића, Јована Ђорђевића и