Покрет

60 "покрет

мена да свој рукопис јоше који пут прочита. Може му се и замерити и не замерити што за то време није успео да својим забелешкама да мало одређенију форму, али му се ни-у ком случају не може отрог стити што се није потрудио да у њима поправи бар стил и јевик, а

Д. МУЗИЧКА НЕДЕЉА

ПРЕМИЈЕРА „МАНОНЕ. — КОНЦЕРАТ ___АНРИ МАРТОА

Кад су пре шски месец онако бедно пропали одлизно

спремљени кенцерти Београдске 4 илхармоније, то је дало повода оном малом броју људи који су посетили те концерте и уживали у композицији програма и извођењу филх рмониста да изведу неколико врло горких и. неоптимистичких закључака о нашој гублици. Мајгорти од тих закључака, после ога друге не морамо ни помињати, био је тај да ми у стварими немамо публике која се збиља и искрено интересује за праву музику.

Пошто ми, ко би знао због чега, уживамо у томе да имамо о себи рђаво мишљење, ми све мане наш средине п авим, већим вего што су. У свом случају, - све неинтересовање наше публике у ствари се своди на то да велики део нашег „слушалачког“ света још није дорастао за сипјониске конце те. Го није врлина али тако исто ниј ни неизлечива мана. Старо и сто пута понављано, јео тачно, правило да је и за музику, као и за сваку другу уметност, потребна навика и вежба, може да се примени на нашу као и на сваку ругу публику. Прошле сезоне има:и смо много мањи број концерата него ове и ипак нису били добро посећен: као вог-дишњи; ид ђе езоне, убеђени смо, можемо их имати по три недељно, сви ће (разуме се, зависи и од имена уметника) бити одржани поед пуном салом.

Постоји, на жалост, и питање скупоће улазница, тужно питање материјалних немогућности које је данас тако важно по развој уметности да му се в ћ даје места иу позоришним, књижевним и уметничким критикама Човек просеч ог имовнг стања не мо е данас да посећује све концер е у току извесног месеца просто 3-то јер је тог месеца кујио по туцета нових књига и неколико часописа. А требало је видети гурање на улазу велике сале на Новом Универзитету кадје Г.М. Ми ојевић пре неки дан држао предавање о Маснеу и о ,„“ анон“ па да се стекне једно ведро уверење да у Београду ипак има доста света који радо искоришћује сваку придику да за јевтине паре добије мало м 3 ке. -

Ни ту се, истина, не треба заваравати и веров ти-у ничим непомућене уметничке поб де целе публике; али ка: се одб ју сви они који су дошли из навике, јер посећују сва пре: давања Народног Универзитета, све д војчице које су дошле због косе симпатичног Г. Томића, ви који су дошли да. се обавесте и осигур ју шта треба мислити и говорити о Маснеу, илак остеје в лики 6 ој посетилаца који су дошли искључиво због оних неколи о делова из „Маноне“ који ће се певати. Исто тако кад би се упоредио број слушалаца Анри Мартоа који су дошли

на концерат из снобизма (а за ту врсту слушалаца може се неј--

мање рећи да је београдски сп цијалитет), са бројем оних који су дошли да чују Моцарт", Бетовна и Лалоа, верујте да би се видело да је овај дру и кудикамо већи. А озбиљно и свесрдно удубљивање те публи«е у Мартоовог Баха даје вам оптимистичке наде да ће ид ће године и филхармониски коншерти 'изазивати веће интересовање н имати в ћи успе“.

%

Разуме се, то је један слој публике. Други је још код Вердија и Пучина а. Т-ј, као најмногобро,ними, најмоћнији је, намеће с оје захтеве нашој Опери, – и кад се његов укус задовољи_ пуни кућу. Опера „Манон“, кој. има све усл вед! публику освоји, биће ув к давана пред пуном кућом. Масне, као што је имао вешт ну да подлегне св-м утицај ма и да буде неоригина ан али ипак не имитатор, знао је исто тако вешто да се потпуно приближи уметн чком укусу публике и да бу.е популаран али не баналан. Уколико његова гријатна блага и сентиментална музика, пуна живота и лака (још увек лакл и ако ју је наш оркестар, може се рећи, „уозбиљио“) не успе, успеће нежна и тужна прича о љубави Витеза де Гријеа и Манон Лес о, вечита ема о љубави између д»а млада бића, тема којој у многоме има да захвали роман опата Превол што је (једиви између 21, и. словом седамдесет једног његовог романа, ако је веровати Штапферуј спасен од заборава. 5

"има истина свој одређен почетак (упознавање кнеза

"На ономадашњој премијери „Манон“ је одлично успела. Госпођа Попова, изврсна не само као певачица већ и као глумица, Г. Ријавец, нарочито диспониран и у одличној фо, ми те вечери, Г, Јо ановић, потпуно коректан, носили су комад. Г. Милутинови“, в;ло доб;р, ипак није надмаш:о свог Лаерта. Г. Е-тл, добар вокално, некада је боље глумко. Остала солисти добри, хор у неким сценама одли“но увежбан. После Г. Христића највећу зас'угу за добро извођење опере има Г. Павловски, редитељ. [Г. Браиловски још увек воли сувише шарене декоре; нацрти :а декоре у „Ком дији“ обећавали су више, на позор= ници су нас м ло разочарали. Балет сув ше брзо спремљен. —

Анри Марто, француски вирту“з, профгсор на мајсторс ој школи у П агу м једапнод најчувенијих виолиниста, пружио нам је, поред свих својих одличних особина, један савршено комп нов н програм. МИ високо уметнички — за публику која је дорасла да га прими, и брижљаво састављен -— да као целина не замори, тако да концерат оставља утисак и уметничке узвишетости и пријатности. Позињући са компликов-ним и тешко схв тљивим Бахом »оји захтева од слушаоца сву пажњу и на пгрегнуто ' ношење у тонове, преко Моцарта и |етовна завршава са елегантном „Шпанском Синфонијом“ од Лалоа која је била потпуно ово и непознато уживање за нашу публику.

На крају концерта, Марто је био изазван више пута него ма који уметник који је о'е сезоне посетио Београд.

ПУНА 6

КИНЕМАТОГРАФ

ПОГЛЕД НА ПРОШЛЕ МЕСЕЦЕ

После рђавих „летњих“ програма, одмах на почетку кинематографске севоне, почели су да стижу у Београд добри филмови. Док смо пре добијали само комаде од пре две или три године, сад нам стижу ствари снимане пре непуну годину дана, што већ нешто значи. Наше филмске агенције и власништва биоскопа решили су да добро плаћају добре продукције; тиме је најзад постигнуто да у последње време у Београду збиља имамо просечно више добрих него рђавих програма.

Занимљиво је да смо ове сезоне имали нарочито много америчких филмова; упознали смо скоро свеамеричке режисере, од Сесил де Мила до Штрохајма, све глумце и глумице од вредности, осим, можда, неколико најновијих „звезда“. Поред Вилијама Харта, Валас Рида, Присциле Дин, Дугласа Фербанкса које знамо већ израније, давани су први филмови са Шарлом Ргјом, Џеком Пикфердом, Марион Давис, Џеки Куганом, Агнес Ајрес, Валентином и-т. д.

Немачких и френцуских филмова већ добијамо мање, Од немачких, колико се сећамо, видели смо свега два који „су ивнад просечног: „Петар Велики“ са Јанингсом (у „Витаскопу“) и „Лукреција Борџија“ са Фајтом, Басерманом и Вегенером (код „Коларца“), Остало су скоро све авантуре Хари Пила и детективски комади ранијег датума. Од новијих и 60љах немачких комада даваће се ове недеље „Трагедија љубави“ и „Пареска грофица“. Француске продукције даване ове године код нас нису првокласне; можда зато што Француска производи у правом смислу добре и уметничке филмове тек од пре годину дана на овамо, а ти још нису стигли у Београд. Један биоскоп објавио је да ће давати „Жослен“ у фебруару, али изгледа да га још није добио. |

Од талијанских филмова приказиван је врло мали број, што, уосталом; није никаква штета,

ж

Прошлог месеца имали смо неколико филмова које вреди забележити. То су, на првом месту, „Ексцентричне жене“ Ерика фон Штрохајма,. Грифитове „Две сиротице“ и „Тће К!а“ са Чарли Чаплином и Џеки Куганом. Најновији од ова три, у исто време најмодернији по техници и схватању кинематографа јесте филм „Ексцентричне жене“. Птрохајм истина није усвојио последње тежње новог филма, да био-

скопски комад буде „исечак из живота“ који делује на гле-

даоца трагиком или комиком ситуације, момената, изражаја лица, атмосфере, а не својом темом, сижеом или шезом, али у „Ексцентричним женама“ ипак има тога у већој мери него у ма коме филму који смо видели до сада. Штрохајмова прича Карамзина са женом америчког посланика) и свој још одређенији вавршетак (смрт Карамзинова и хапшење његових саучесница), али је она, препричана речима, обична новинарска „дневна вест“; кад је гледате, међутим, свака сцена (а све су нео-