Покрет

покрет

АГРАРНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ПРОТИВ „ЊИВЕ“

Великопоседничка организација „Њива“ добија сваког дана све више противника. Нарочито је карактеристично то да против „Њиве“ устају, постепено, све јаче и јаче организације. Аграрним пролетерима, колонистима, добровољцима придружила се сада и снажна организација аграрних заједница, које су ових дана у Новом Саду одржале свој конгрес. У резолуцији, која је на овом конгресу, 23. о. м., изгласана, аграрне заједнице изнеле су начела по којима се има изводити аграрна реформа. Ова резолуција одликује се јасноћом и прецизношћу, и она се може сматрати као одсечан одговор на позната „начела аграрне реформе“ која су онако збркано формулисана од стране учесника у „Њивиној“ анкети о тој реформи. Треба напоменути још и то, да је на конгресу аграрних заједница учествовао и државни подсекретар за аграрну реформу, чији је говор о владином пројекту закона о гграрној реформи бурно поздрављен од стране делегата аграрних заједница, што значи да „Њива“ не може очекивати неку нарочиту помоћ ни од одговорних фактора највише државне власти.

Изузевши 7. тачку резолуције конгреса аграрних заједница, која се не односи ни питања аграрне реформе, ми поменуту резолуцију доносимо у целини:

1. Максимум поседа се установљава на 150 хектара свеукупног земљишта урачунавши ту и шуме, ливаде, пашњаке и необрадљиво земљиште. Супермаксимум се укида.

2. Максимум поседа се оставља само онима који земљу обрађују у сопственој режији, а поданици су Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Поданицима страних држава оставља се максимум о хектара.

3. Сви велики поседи без разлике потпадају под удар аграрне реформе не изузимајући ни црквена ни државна добра.

4. Право откупнине великих поседа има првенствено држава или савез аграрних заједница у корист интересената аграрне реформе.

5. Максимум добијеног поседа за месне интересевљте до четири душе три хектара, за колонисте и добровољце, до четири душе, 5 хектара; за сваку душу преко четири: за месне интересенте по једно катастрално јутро, за колонисте и добровољце по један хектар.

6. Отплата добијеног поседа да се утврди у натури, житу, кукурузу ит. д., у року од 25 година. Отплата по јутру не може бити већа од тридесет килограма жита. 5

Нарочита депутација предала је ову резолуцију Председништву Краљевске Владе, Министарству Аграрне Реформе и шефовима парламентарних група.

Аграрне заједнице уједно су изразиле оправдану жељу да се одмах по изгласању буџета изнесе пред Скупштину закон о аграрној реформи.

СКУПШТИНА ЦЕНТРАЛЕ ИНДУСТРИСКИХ КОРПОРАЦИЈА

Према својим статутима, овогодишња Скупштина Централног Збора Централе Ииндустриских корпорација одржаће се 10. и 11. априла.

Првога дана биће интерна седница Централног Збора, на којој бе се решавати о унутарњим питањима саме Индустриске Централе; другога дана држи се главна скупштина, чије су тачке

141

дневног реда: !. Поздравни говор Г. Игњата Бајлонија; 2. Рад Централе у 1923: Г. Ђока Ћурчин; 3. Критично стање наше индустрије; индустриски зајам; кредити у иностранству; кредити и политика Народне Банке, реферати Г. Боке Ћурчина; 4. Царинска политика и Трговински Уговори, реферат г. Др. Грегорића и 5. Међународна конференција рада, реферат г. г. ЊБ. Ћурчина и Др. Грегорића. Скупштина представника наше индустрије, данас, у данима наше можда најтеже политичке и привредне кризе, може двојако да се поздрави.

К. Г. ДАНИЕЛ Софија Делијева-Даниел

Стварање Централног Удружења наше индустриске радиности и његова друга годишња скупштина доказују да је победила мисао компактности наше привреде и потребу да привредне кругови морају, и да имају права, да узму на себе један део иницијативе у вођењу државне привреднг по: литике, која још и данас лута, јер није нашла, боље рећи јер се није умео наћи правац, којим је она требала да буде упућена, како би земља имала највеће користи.

А затим, чврсти сплет наших економских интереса, преставља једну сигурну основу за вођење једне јединствене државне политике и у колико год јединственост наше привреде буде долазила до свога изражаја, политичко диференцирање група биће све нормалније што ће довести до пуне политичке сређности у нашој земљи.

ЈЕДАН ПРОМАШЕН ПОТЕЗ

Док је тајне дипломатије, то јест док је дипломатије — јер јавна дипломатија је једна бесмислица — и док је журналистике, биће и сензационалних октрића о тајним уговорима, истинским и имагинарним. Не би, дакле, ништа необична била ни објава фалсификованих уговора и протокола у Љер-