Покрет
144
ДВЕ ПРОСЛАВЕ. — СМРТ МИЛКЕ ГРГУРОВЕ
Седмог априла прославиће у Сарајеву тридесет година свог глумачког рада Госпођа Лепосава Наипшлић, члан Сарајевског Народног Позоришта. Госпођа Нишлић је позната и
публици у Србији из доба када је са својим мужем, покојним
Димитриј ем Нишлићем, оснивачем нишког позоришта, „Оинђелић“, играла у многим комадима, нарочито нашег нацноналног репертоара. За јубиларну представу изабран је комад „Дупла Пуница“, у коме ће уметница слављењик играти главну улогу.
Осмог априла, у Новом Саду, прославиће четрдесетогодишњицу рада Г. Димитрије Стасић. За ову прославу чине и позоришна управа и сама публика која жели да се
Олављедрами „О туђем хлебу“
одужи свом омиљеном уметнику, велике припреме. ник ће те јубиларне вечери играти у улогу Кусовкина.
У уторак, 25. овог месеца, умрла је у Београду једна од најбољих наших драмских уметница, чланица Народног Позоришта у пензији Милка Гргурова. Она припада најстаријој генерацији наших глумаца и дуго година играла је прве
јунакиње на нашој бини; још одавна се повукла са позорнице и умрла је сада, у најдубљој старости. Тело Милке Гргурове било је изложено, трема њеној
пзричној жељи, у фоајеу „Мањежа“. У среду у 3 часа по нодне кренуо је од „Мањежа спровод. Опело, у Вазнесенској цркви, извршно је патријарх Димитрије. Са покојницом су се ошростили Г. Оташа Бинички, у име позоришне управе, пред црквом, Г. Малорад Гавриловић, под позориштем и Г. Љуба Станојевић, на гробљу.
КИНЕМАТОГРАФ
ФИЛМОВИ МАРСЕЛА Л' ЕРБЈЕ — ФИЛМСКА НЕДЕЉА
Више можда, нето Американци, извесни француски режисери раде на томе да у својим филмовима дају једну нарочиту естетику, естетику филма, да пронађу шта је на платну лепо и да од филма створе једну засебну уметност. Али док Американци, сигурни у то да је њин филм најбољи на свету, раде, не обазирући се много на друге, само на томе да сам филм, као филм, доведу до што већег савршенства, Французи се више брину о томе да створе добар франљуски филм. Осећајући да су доста заостали иза Американаца, Руса, Немаца и Швеђана, и знајући да имитирањем и узимањем њихових метода неће лако успети да их надмаше, они стварају своје засебне теорије и желе да нађу тип свог, француског филма. Многе од њиних теорија су врло тачне и Американци су, практичном применом тих теорија, поститли одличне резултате. (То је, по признању самих Француза, судбина свих њихових изума: они дају идеју, али прено што стигну да је приведу у дело, други је усаврше и примене.) Теорије Жана Епштајна о ритму, углу снимања, претпостањљању визуалних ефеката фабули одличне су: ипак верујемо, кад бисмо видели његов последњи филм „Верно Орце“, да бисмо били мало разочарани.
То верујемо нарочито после филма „Дон Жуан п Фауст“ који смо видели код „Ко лосеума“. И Марсел ЈУ Ербје, творац овога филма, одличан је теоретичар, али то га није спречило да да један филм прилично несавршен. ЈГ Ербје је хтео да у свој филм унесе свој француски смисао за естетику и поезију (иста тежња као и код Поаријеа у „„кослену“ Абел Ганса у „Лочку “, филмовима које ћемо ускоро видети у Београду) и у томе је успео „али он није могао унети оно чега нема: смисао за покрет „који као да је монопол Америчана. Оцене у „Доп Жуану и Фаусту су одличне као слике, глумци су добри, али вас цео филм замори. Све је врло споро, визуално лепе сцене дуго трају да би упечатак био што јачи а итак ефекат је слабији од ефекта кратких Штрохајмових сцена. ЛГ Ербје зна да све не мора да тече сувише повезано, да свака слика треба да делује за себе, али заборавља да треба ипак да постоји извесно јединство емоције и ритма, наш то јединство не уме да постигне.
У осталом, сва кривица можда није од њега. Запитан једном приликом шта мисли о свомз филму, он је рекао. „Оденарио Дон Жуана “ Фауста волио сам највише од свега што сам икада замислио; сад ћу почети да га мрзим. Оно што сте видели није ни из далека оно што сам ја изнео Гомону п са чим се он сложио, Али пре но што сам завршио половину филма, Гомон ме је позвао телеграфски у Џариз. Кад сам се вратио у Шпанију, морао сам да мењам, да избацујем сцене, да импровизирам...“ То је могућно, кад се зна да је увек воља индустријалца који подноси трошкове јача од воље онога који ствара филм. Али није искључено ни то да је режисер хтео само да оправда свој прилично очевидан неуспех,
"Роже Карл,
покрет
Други филм Марсела ЈУ Шрбје који смо видели ове недеље јесте „Човек с мора“, филм рађен пре „Дон Жуана и Фауста“ али у многоме бољи од њега. Снимцису мн у њему сувише лепи као фотографије тако да личе на лепе до исне карте ефекти сувише тражени, у целом филму се осећа сувише тежња за уметничком композицијом, али су сцене нешто живље, има мање утрпаности, и глумци су дали много више него што су дали у „Дон Жуану и Фаусту. Жак Катлен, Марсела Прадс, стални ЈУ Ербјезви сарадници одлични су.
Код „Касине“ је понова даван један филм са Хут Џитсоном, један од оних америчких филмова у којима постоји облигатна борба око наследства неког имања, један млад и јуначан човек који се бори против зликовачке банде, једна девојка у коју је заљубљен и т. д. То су филмови чији квалитет зависи од игре глумаца, јер је интрига у свима скоро иста; овај је добар јер су глумци и режија добри. У последњем чину отимање око једног револвера тако је добро изведено да ом због њега човек морао да опрости филму све рђаве стране, да их је било.
Други део „Трагедије љубави“, код „Коларца“, био је бољи од првог. Интрига занимљивија, чак боља ни игра глу-
маца: Емил Јанинте, као и у првом делу, најбољи. _ Треба поменути и једну Мак Сенетову шалу код „Касине , одлично режирану, са добро дрестраним животињама
и глумцима какве увек има Мак Сенет. 8. НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ
1000 СВЕТСКИХ ПИСАЦА Месечне свеске. Уредник и издавач Љубо Визнер. Свеска Г.
Цена 15 Динара.
Џод називом 1000 светских писаца“ „а по угледу на неке стране библиотеке које су све узеле тип познате француске колекције ез пише попуеЏез пошуеПез која је излазила пре неких четрнаест годича (ако и она није позајмила свој тип од неке још старије), п_чео је Г. Љубо. Визнер, књижевник, да издаје у Загребу једну занимљиву библиотеку стра-
них писаца. Свака свеска његове библиотеке садржаће четири до пет приповедака најистакнутијих представника књижевности свих земаља и свих времепа, и комплетна бни-
блиотека, чије би издавање имало да траје неколико година, сачињавала би збирку најодабранијих новела у светској литератури са којима сваки литерарно образован човек мора да се упозна. Тешкоће књижарског посла спречавају код нас обилније превођење. и издавање дела чувених страних писаца, приповетке које излазе по дневним листовима већином нису ни биране ни превођене са пажњом, и једна свеска. библиотека у коју ће улазити само ствари одабране од човека који има укуса а превођене од људи који знају и језик са кога преведе и језик на који преведе, има услова да освоји и ширу публику, поред тога што ће несуњиво значити велику добит за нашу преводну књижевност.
У овој првој свесци, врло укусно опремљеној, налазе се четири приповетке: Покољ невитих од Матерлинка, у преводу
Т. Матоша, Љубав јача од смрти од Мережковског, у преводу ЈБубе Визнера, Наложити ватру, једна од најснажнијих ни најјезивијих приповедака Џека Лондона, и Анаканта, прича из животињског света од артентинског писца Хорација Квироге. --
У нидућим свескама уредник нам обећава, поред дела страних писаца, и приповетке бољих домаћих, српских, хрватских пи словеначких аутора. ; ЛЕ
ТПТРОСМАЈЕРОВА ЧИТАНКА Саставио ЛПр. Милан Прелог, издање Народне Књижнице, Загреб; Нена 10 Линара.
Као своју јубиларну свеску (стоту по реду), Оагреоачка „Народна Књижница“ дошла је на лепу идеју да изда један избор делова из говора, пасуса из писама и посланица бискупа Штросмајера, како би широј публици пружила његове најлепше мшели и најзначајније пзреке. У овој читанци се налазе бискупова мишљења о употреби словенског језика у цркви, 0 јединству народа, о свештенству 0 односу према православној браћи, писма Матији Бану о Србији, Лују Лежеу о Француској, говори о односу Хрватске према Мађарској (на хрватском сабору 19561)лтротив паниног инфалибилитета и у одбрану протестантизма (на ватиканском концилу) 1 т. д. Преко ове читанке читалац се може упознати са целом идеологијом и личношћу Штросмајеровом.
„Народна Књижница“ не мисли да се задржи на овој "аињиаи, Да би упознала шире слојеве нашег народа са Сви