Покрет
146
покрет
И све иде на то да га још више од ње удаљи. Ако путује човек иде возом; лепи пејзажи промичу поред њега брзином од сто километара, а то није начин да се природа осети „да се у њеним лепотама ужива. Ако пође на одмор, опет воз; опет аутомобили, опет оне исте загушљиве и прашњаве собе, исто друштво са свима својим конвенционалностима. У место да се одмара човек се опет замара.
Није онда чудо да се у последње време појавила реакдија оваквом стању ствари.Лојавили су се разни покрети којима је циљ да човека приближе природи, а не да га удаља-
вају од ње. Један од тих покрета јесте логоровање или сло-
бодан туризам.
Највише маха логоровање је добило у Енглеској, где је управо и поникло. Логоровање је најзгоднија врста туризма која се може свакоме препоручити као врло практична, и врло економна. У иностранству су основана удружења једино ради штрења ове врсте туризма. Таквих удружења има у Енглеској, Ирској, Холандији, Белгији, Француској и друтим земљама. -
Не може се замислити угоднији и пријатнији начин путовања. Ниједан начин не дозвољава толико човеку да сачува своју независност, да живи где хоће и да остане колико где хоће. Је ли човек заморен једним пејзажом; „Дисже свој шатор и намешта га неколико километара даље. Хоризонат се може по вољи бирати. Час поред зелене шуме, час поред језера у коме се огледају врхови суседних стена, час на стени о коју се разбијају хучни морски таласи, ли опет у тихој ливади у којој се чује једино жубор каквог потока.
Џешице турист може ићи свуда, а у шланини једино је и. могуће ићи пешице. Плањински терен најпогоднији је ва логоровање . Ту се може истински одмарати, удисати чист ваздух без прашине сред неупоредиве панораме, која се непрестано мења.
- Више него море планина врши на дух дубок и мистериозан утицај. Море изазива мисли о простору и бескрају, меланхолију одласка и тугу дугих путовања. Планина уравнотежава страст за борбом, радост за. напором, мисли о освајању. Море је све песнике инспирисало резипнацијом; у њему су они видели музичара смрти. Планина изазива оптимизам. Посвећујући је човек стиче трајан инстинкт своје сопствене снаге: она изазива у њему крепост и буди презирање напора.
=
Логоровање је двојако. Или је логор учвршћен за цело бављење или се посведневно мења. У првом случају човек проведе цео дан ван логора ради извиђања околине и увече зе враћа. Ту човек има много више угодности, али зато други начин пружа више разноврсности и нелредвиђености.
Шрво што се за ову врсту туризма мора имати јесте шатор. Обично се узима шатор од 2,60 метара дужине, на 2,30 ширине, а 2 метра висине. Такав шатор може служити за три, па чак и за четири туристе, јер за свакога има по 0,65 метара места. Ако се још овај шатор употреби за две личности и логорује се дуже на. истом месту, онда се може логоровање учинити необично пријатним и угодним. Тежина, шатора је 4.400 килограма и кад је савијен дужина пакета је 40 сантиметара са 18 сантиметара у пречнику.
За дуже бављење и ради веће угодности додаје се дупли кров на шатору и један непробојни простирач за земљу, чија, тежина варира између један и два килограма.
Шатор се савија и меће обично у ранац са једним делом кочића од алуминијума — од 40 грама тежине. Други део савија се са дуплим кровом. Према. броју туриста материјал се приликом сеобе подели на два, три, или четири дела. Тај је терет подношљив чак и за оне који нису навикнути да носе ранац. Уосталом сви они који су били војници знају да ранац изгледа првих дана врло тежак, а да доцније изгледа све лакши и лакши, тако да се после извесног времена не осећа и служи за успостављање равнотеже.
Што се тиче осталог прибора који треба понети, зависиће од прилика и од могућности. Тако се препоручује нарочито за ту сврху израђен кухињски прибор од алуминијума који се носи у једној кеси, а врло је зтодних димензија. Тако пелокушна тежина тог прибора шије већа од један и ло кило грам, висина је једанаест, а пречник двадесет сантиметара. Тај прибор садржи две шерпе, четири тањира, један тиањ (који је у исто време заклопад за мању шерпу), једну кашику за сипање, четири каштике, оланик и још неке ситнице. Томе се дода неколико кутија за херметичко затварање за шећер, кафу, путер и друго, а тако исто и једна флашта за ношење топле течности.
Сама опрема туристе треба да је што скромнија, практична „и одело треба да има што је могуће већи орој џепова.
Једна ручна апотека (тинтура јода, аспирин, газа итд.)
једна алпијска торба — коју носе бојскаути, прибор за крпљење и један швајцарски нож — турист је спреман за пут и остаје му још да утврди свој путни план и да варошку хуку замени мирноћом у планини или пољу. Њ
Б. С. К. — ВОЈВОДИНА 4:0 (2:0)
У недељу 23 ов. м. одржана, је горња утакмица на игралишту Б. С. К-а. Војводина, првак Новога Сада, наступила, је у комплетном тиму, насупрот ВБ. С. Е-џ који је наступио са Елбогеном, који дуго није играо, на центра холфу, и са, Сабо-ом из Оомборског Атлет. Клуба на центру.
Игра Војводине не одликује се неким нарочитим стилом. Ми смо мислили, да је Нови Сад, од како се није појављивао у Београду, одмакао далеко напред у гајењу модерног футбала. Међутим Војводина нас је разочарала. Иста зисока игра, исти брзи и далеки шутеви, исто лудо трчање напред и исти — резултати. Пред комбинаторном игром ВБ. 6. К-а Војводина је морала капитулирати, и само невероватно силна и пожртвована игра одбрне (спедијално бекова.) допринела је да резултат не буде сасвим паражавајући. Игра је вођена под огромним притиском Б. С. К-а, који сваким даном постаје све стабилнији. Местимични продори Војводине ломили су се обично пред бековима, од којих је Св. Поповић бољи. = Код Б. С. К. истакли су се особито Елботен, Симићи (Сабо. Сабо је играч од расе и велике будућности; његова продорна снага може се мерити са Петковићевом. Кад заузме место на полутки, биће незаменљив. Симић постепено постаје онај стари. Голове дали: Симић 3, Сабо 1. Корнери 5:1 ва Б. 0. К. Судија Г. Вељковић, по своме обичају, рђав.
ДРУГЕ ФУТБАЛСКЕ УТАКМИЦЕ
прошла недеља отворила нам је овогодишње натецање за . првенство. И први сусрет био је изненађење; Конкордија је подлегла Соколу са 0:2. Оба тима изашла су скоро комплетна и дали нам живу, лепу, техничку игру. Соко је био добар, и од њега се све више можемо надати.
Иначе,
У | б. разреду сусрет Јадран—Брђани, свршио се са 5:0 за Јадран. Игра лепа. 1 Е
0. К. Југославија, која је учествовала на турниру Слована у Бечу од 22. до 25. ов. м. изнела је, као што је познато ове резултате: против Слована 2:83 и против Жиденице 8:8. Овај други резултат је особито добар, када се зна да су Жиденице поравило Кинижиа, првака Румуније, са 10:2! 0 самом турниру писаћемо опширније ло повратку Тугославије.
Грађански (0. К. из Загреба победио је у Турској све своје противнике; репрезентацију Цариграда поразио је са 5:0 Можемо бити поносни успехом свог репрезентанта.
ОЛИМПИЈАДА Како се Француска спрема да дочека своје госте — Стадион у Сојотђез. — Наше „припреме“
Имали смо маноло пута прилике, да видимо у страним спортеким тистовима како се поједине државе спремају да буду што достојвије репрезентоване на УЛ. Олимпијади У Паризу. амо висмо имали прилике да видимо шта је наша, држава учинила, колика је њена помоћ спортеким институцијама, колико је њој стало до тога да се наши спортисти не обрукају пред 835 нација које су заступљене на Олимпијади • Ништа не знамо! Али не мањи део одговорности лежи и на нашим. спортеним организацијама. ~ а
7. Н. (С. као врховна инстанца наше најјаче раввијене спортеке гране, футбала, није још ништа званично учинио аб састав државне гретревентације; док је, У колико нам је познато, чехословачки олимпијски тим шмао већ 16 заједничких тренинга, а чак и Бугарска има момчад, која се одавно тренира. Не можемо, нећемо и не смемо дозволити да нас престигну и победе слабији и гори од нас. Спорт, то је једино поље где п мали народи могу бити први, и зашто онда да не некористимо оно што нам се само пружа, победе, ту задобијене, учиниће врло много за нашу популарност. О осталим дисциплинама радије да не говоримо. Југословенски ЛакоАтлетски Савез (и како му још гласи титула) није још ништа, урадио; није приредио трке, тренинте, бар недељно, бар полумесечно, већ нам се сервирају по три трке на сезону, па ГА после Савез одмара на лаворикама. Пливање, бициклистика : Ту бар има агиљних људи; нек раде, само да већ једном видимо неке резултате. Но, оставићемо за сада наше прилике, ла бисмо читаоцима дали кратак приказ грандиозног рада. Француза, на припремама за МШ. Олимтијаду.