Покрет
158 покрет –
лика), верујемо да би било публике која би само због тих филмова ишла у биоскопе. Јер петнаест дана после прикавивања у Паризу, то значи шестаест дана пошто се догађај десио. Блатодарећи брзом аеропланском саобраћају, париски биоскопи имају све светске догађаје сутрадан увече, а параде које сте после подне у четири сата гледали у париским улицама гледате у биосколу још исте вечери. Кад бисмо све то ми имали у Београду после три или после четири недеље, ти би филмови били сто пута занимљивији од многих филмова који се по нашим биоскопима дају.
Са великом жељом, али на жалост без велике наде, очекујемо да се који наш биоскоп реши да постане европски омоскоп у правом смислу речи и да почне да даје шрограме састављене, поред комада, и од једне шале и једног „филм ског журнала“. Д.
КРОЗ БЕОГРАДСКЕ БИОСКОПЕ
Код „Колосеума“ се даје од 8. ов. м. епизодни Гомонов филм „Паризета“. Као и сви досадашњи епизодни Гомонови филмови, тако и овај има. исти шаблон; исте затлете, исте ситуације, иста решења, исте глумце и исту њихову игру.
Тиме је довољно речено каквог је квалитета филм. На, моменте се јаче истичу неке сцене. Иначе од глумаца се истиче нарочито Сандра Милованов својом љупком игром и грациозном појавом, и тек кад и кад комичар Биско. Око 20 ов м. видећемо у истом биоскопу одличан филм Џеки Кугана „Оливер Твист“. · У, биоскопу „Париз“ давао се одличан филм Хари Кареја: „Два тешка противника“. Тај кау-бојски филм, као и сви филмови Хари Кареја, има прилично интересантан сиже, са облитатним боксовањем, али врло успело проткан ведрим хумором, и тако удешеним ситуацијама да интересовање расте са чина у чин. Особито има успелих оцена са побеснелим чопорима волова. Сам Хари Кареј одличан.
Осим тога давана је једна успела американска шала.
РАД. „КЛУБА ФИЛМОФИЛА“
Пре неколико недеља основан је у Београду „Клуб филмофила“ ва задатком „да пропагира филм као уметност“ и да „регулише укус публике путем штампе, књигама, предавањима и зборовима“. Ушрава „Клуба Филмофила“ почела је одмах да ради на остварењу задатка клуба тиме што је организовала низ предавања која ће пријатељи филмске уметности и чланови клуба држати у стану клуба (Крунска улица број 22) недељом, у 10 часова пре подне. Два предавања (Г.Г. Бошка Токина и Д. Алексића) већ су одржана, а треће предавање одржаће се у недељу, 13. априла. Говориће Г. Игња_ чевић, филмски глумац, о тајнама филма, а после предавања биће даван, по свој прилици, један филм у два чина који је Г. Игњачевић у Немачкој написао и режирао. 20. априла биће предавање Г. Отанислава Винавера: Рођење трагедије из духа филма.
„Клуб Филмофила“ не мисли само да се вадржи на томе. Шре неколико дана он је расписао „конкурс за филмски либрето“, у ствари конкурс за идеју, за сиже једног филма у два чина који ће израдити мало београдско филмско шредузеће „Мачва-Филм“. Према награђеном (или боље рећи изабраном, јер новчане награде неће бити) сижеу, један жири који је изабрала управа клуба саставиће сценарио. Рок за предају рукописа јесте 1. мај.
| БЕЛЕШКЕ
Изложба „Ладе“. — 4. маја ове године биће приређена јубиларна изложба „Ладе“. На изложби ће учествовати сви живи чланови „Ладе“ а биће изложени и радови умрлих чланова. Изложба ће бити приређена у сали основне школе код Саборне Цркве.
Шта се стрема у Београдском позоришту. = Крајем априла и почетком маја даваће се на београдској позорници неколико нових премијера. Прва од њих биће премијера драме
„Кајање"“ од Г, Александра. Илића. Прва оперска премијера биће Вагнеров „Лоенгрин“ који се увелико спрема. Од драма се спрема и Шекспиров „Краљ Лир“ у коме ће играти Г.Г. Милорад Гавриловић, Добрица Милутиновић, Божа Николић, Ковачевић и други. Ускоро ће се давати и Делибова „Копелија“, балет у 3 чина у коме ће играти цео наш И ансамбл. Балет ће режирати Госпођа Кирсанова и Т, Фортунато. #
Јубилеј Лујзе Станојевић. = 9. априла проставила је у
Народном ЏШоворишту у Скопљу четрдесетогодишњицу Свог
глумачког рада Госпођа Лујза Станојевић, Играла је Доку, Манетову тетку, у „Зони Занфировој“.
Лујза Отанојевић је дебитирала још у својој шестој години у београдском Народном Позоришту, где је играла, улоге девојчица. Четрдесе тгодина свог живота тровела је на даскама, као чланица трупе разних путујућих поворишта., Данас је чланица Окопског Позоришта, у коме ћеш ПРОСЛАВИЛИ свој јубилеј.
ЛПуш „Обилића“. — За време ускршњег распуста Академско Друштво „Обилић“ обићи ће градове Источне Србије у којима ће приредити низ концерата. На први дан Ускрса „Оби-
лић“ бе приредити концерат у 2 28. априла у Зајечару,
29. у Књажевцу, 1. маја у Врањи, 2. у Лесковцу, и 4. у Нишу.
Ж
Концерат Прашког Шевачког Друштва. — 21. априла доћи ће у Београду „Прашко Учитељско Певачко Удружење“ које ће одржати свој једини концерат исте вечери у великој сали „Касине“.
=
Златко Балоковић у Америци. — После успеха у Лондону, Г. Златко Балоковић, наш познати уметник на виолини, отпутовао је у Америку где га је музички импресарио Г. Роберт де Брус ангажовао за 18 узастопних концерата у Њу-Јорку. Балоковић је наишао на добар одзив публике и на похвале њујоршких критичара. После концерта у Њу-Јорку, Балоковић је решио да одржи неколико концерта у главним југословенским колонијама и до сада је приредио један концерат у Кливланду и један у Чикагу. НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ __ ~
ОРПСКА ВИЛА Месечина часопис за народно тросвећивање. Излази у Клевеланду, Отио. Уредник Мане Момашловић.
У Америци је почео да излази часопис „Српска Вила“ који је некада већ излазио две године (1908. и 1909.) пи 8бог криве морао престати да излази. У првом броју ове нове серије тог часописа, у уводној речи, уредник објашњава Циљ часописа: „Ове до недавна наш је национални идеал био да се ослободимо и ујединимо. То сад више није и не може бити наш идеал, јер је то већ остварено, постигнуто... У упражњену душу и упражњено срце треба да усадимо други идеаш: да просветом народ подитнемо, културно, социјално и економски, СОнабдевени знањем, облагорођени душом и оплемењени срцем бићемо тек велики и вјечни“.
Прва два броја овога часописа које смо добили садрже доста поучног и васпитног штива, дела из наше књижевности, ив науке о чувању здравља ит. д.
Часопис излази једаред месечно а годишња претплата му је 2 долара. 5
ШУМАДИНКЕ Песме Перише. 7. Богдановића. Београд, 1924. цена 10 дитара. Издање самога тасца..
Име Џерише Г. Богдановића није непознато. Његове песме читали смо у омладинском књижевном часопису „Венцу“ Г. Јеремије Живановића. Г. Богдановић је издао не-
давно у своме издању своју прву збирку.
Већ сама замисао да млађи писци објављују у 3засебним збиркама своје прве покушаје похвална је. Али, није само то за истицање поводом изласка ове симпатичне збирке. Њен аутор, и ако млад, дао је у овој књизи песме међу којима има и топлих и лепих песама а при том шростих и-ејдноставних. Књига песама Г. Перише Богдановића није за цитирање, њу треба целу прочитати и осетити. Многе песме писане су на угледу на Милорада Петровића- Сељанчицу. Ово је збирка једнога почетника, који ће нам осведочити свој таленату будућности, разуме се ако буде наставио путем којим шде. За сада се о његовом таленту не може рећи ништа повитивно. (Ст. Стевић.