Покрет

930

сировине, наводи се тенденција неких држава да извлаче из наше земље неке сировине — кесшеново дрво, гвоздену руду, пшеницу — користећи се нашом ниском валутом,

Образложење које нам даје индустрија за свој захтев довољно је документовано да би показало потребу како индустрије тако и саму потребу за

покрет

Индустрија, која под овом заштитом не може да издржи конкуренцију, значи да нема других услова производње и да разлоге за свој неуспех треба да тражи у њима — немању стручне радне снаге или капитала.

Најзад могло би да се постави још једно практично питање. Да ли би то што се жели било по-

ИВО КЕРДИЋ

обезбеђењем извесних сировина. И ако су некада могле да се акцентују извозне царине као заштита индустрије, данас потпуно схватамо неопортуност једне оваке одлуке и то из два разлога. Режим извозних царина довољно је компромитован да би могао да буде овако популарно употребљен. Једној поратној мери, која треба сасвим да нестане, како бисмо ушли у нормални живот, врло је ризично у последњем моменту признавати неки ефекат, када се зна да је она толико грђена и да јој је свако дејство осем рђавог — оспоравано. Најзад, ово би могло да доведе до једне нове опасности — да режим извозних царина добије наново право опстанка. Други разлог исто тако је основан. Са потпуним правом каже се да индустрија има разлога да рефлектира само на увозне царине, као своју заштиту и да је она довољна да би се обезбедио њен просперитет.

ЦАРЕВЕ

Судбина царевих кћери, убијених у лето 1918. године заједно са њиховим родитељима и братом, толико је страшна, да човечанска свест не може да се помири са истином и да свет још ствара о њиховој судбини разне легенде. Ових дана, на пример, неки листови су саопштили да се цареве кћери налазе у Кини и да носе кинеско одело да их нико не би познао. Појавио се недавно и један филм, у коме се представља бегство једне од царевих кћери, Олге, и њени доживљаји у Сибиру. Али то су све само легенде; у ствари, судба није хтела да поштеди "ни једну од царевих кћери. |

ВИЛКО ГЕЦАН

стигнуто на тај начин» Одвајајући потребу за изменом квалитета сировина, која је тако неопходна — подсећамо на Француску, која има најразноврснију индустрију кожа и која упркос томе увози

"те израђевине — а исто тако и потребу за подјед-

наким оптерећењем и условима производње, ми се питамо, да ли би се на овај начин развила производња сировина» Више је него сигурно да не би. Када се одмере сви ови разлози, употреба извозних царина не може апсолутно да се прими. Једино би могло, више придајући значаја потреби за постепеношћу, да се за још неко и незнатно време задрже, и то само на неколико преко потребних сировина, као прелаз у нове и нормалне привредне прилике и правилан привредни живот. У томе случају на пшеницу би се могла још за извесно време задржати извозна царина. –

КЋЕРИ

Живу и интересантну карактеристику те че тири кћери владара једне од највећих држава, које су преживеле такве тешке дане при крају свог живота и тако трагично свршиле, даје у берлинском руском листу „Дни“ њихова бивша учитељица Г-ђа Ш,, која сада живи у Југославији.

О васпитању царске деце бринула се сама царица, — сведочи Г ђа Ш.; васпитача и васпитачица није било. Али свака царска кћи имала је засебну дадиљу — сељанку, која је, кад би царска кћи одрасла, заузимала код ње место собарице. Од тих дадиља су се царске кћери училе руским обичајима,