Покрет
989 покрет
тада на фронту, царица болесна од срца, у кревету, престолонаследник и све четире сестре били су такође болесни. Не мислећи на болест и зиму, Марија је изашла напоље и молила је војнике да не изазивају оружани сукоб, да се не пролива братска крв. Она је тада назебла и добила запалење плућа. Кад је царска породица била у затвору, она је тешила и храбрила родитеље, брата и сестру,
Најмлађа кћи, Анастасија, малим растом и из: разом лица личила је на своју бабу, цареву мајку, и била је веселе природе. Све сестре су веома волеле свог јединог брата, врло паметно али тврдоглаво дете. Он је највише волео Олгу. Кад је био сасвим мали, и родитељи га грдили због његовог несташлука, он је узимао своје играчке и одлазио је у Олгину собу, говорећи: „Ја сам Олгин син“.
У домаћем животу царске породице играо је знатну улогу горе поменути стари камердинер Волков. Он је презирао дворане и понашао се врло слободно. |
Кад је био рђаво расположен, говорио је цару и царици: - _________-
— Већ сам 60 година овде! Колико је вас било овде за то време, а ја увек исти: уморио сам се... Е
Кад би га царица кадгод опоменула да треба нешто да учини, одговарао је: „Знам свој посао и без ваших опомена“. „Цар мора да буде цар“, говорио је он цару, кад је био незадовољан каквим његовим поступком. Васпитана у Енглеској, царица је волела свеж ваздух и често је отварала прозоре, због чега је Волков увек водио са њом борбу, али кад је била болесна, долазио је код ње, седео је поред кревета и водио са њом дуге разговоре. Кад су царска деца, још кад су била мала, плакала, миловао их по глави и говорио је: „Немој да плачеш — то је грех“. Царска деца су му поверавала своје радости и жалости, а он им је давао савете. Чињени су покошаји, да се врши преко њега утицај на цара у политичким и државним стварима, али он је увек у тим случајевима одговорио:
— Мој посао је да пазим на ред кући, да до-
носим јело, а те ствари нису за моју памет.
Умро је уочи револуције.
Према писању Госпође Ш., Распућин је лечио царицу помоћу хипнозе, 1905. године, кад је дојила престолонаследника и кад јој је млеко било ударило у главу. Она је тада била скоро луда и није познавала никога. Два пута, кад лекари нису
ДРУГА ПЕСМА
Одсечни став бољшевика против „претенсија“ енглеских банкара, о чему је било говора у прошлом броју нашег листа, нагло се изменио. Као што је познато, бољшевици су против банкара апеловали на енглески пролетаријат и позивали се на једнодушност руских радника и сељака „и трговинских и индустријских другова без разлике политичког убеђења“, који су сви сложни у одбијању банкарских захтева. То је, јамачно, требала бити нека пресија на банкаре, а истом циљу имала је да по-
могли да зауставе крволиптење код престолонаследника, Распућин га је зауставио: „Веруј у мене, го-
ворио је он царица, и твоје ће дете бити спасено“,
— и царица је веровала. =
То није било случајно да су на цареве кћери имале велики утицај сељанке-дадиље, да је дуго времена човек најближи нрестолонаследнику био прост морнар Деревенко, да је велику улогу у интимном животу царске породице играо камердинер Волков, да се престолонаследник често играо са простом децом, и да је, на пример, необразовани, чак једва писмени, али лукави сељак-епископ Варнава, бивши баштован који се покалуђерио и доцније постао епископ, често долазио у двор и био фаворит царске породице. То је био систем. И Распућин, сибирски сељак, постао је у двору радо примљен човек, у многоме због тог система, основаног на теорији о трулости европске цивилизације.
Почињући од друге четврти 19. столећа, низ руских писаца, — а у тај низ спада и Достојевски тврдио је, да је европска цивилизација трула, да је трула руска интелигенција, васпитана у начелима европске цивилизације, и да се само у селу, код руских сељака, сачувала права хришћанска вера, права национална идеја и прави руски историски идеал. Један од најглавнијих апостола те теорије био је дугогодишњи министар за царевања Александра [, Александра Ш и Николе [ и учитељ права цара Александра Ш и Николе П, писац Побједоносцев. Већ за време цара Александра Ш, у двору се опажао преокрет у правцу теорије Побједоносцева, али тада је у царевој околини још било доста људи из доба Александра [ и још су се чувале традиције „просвећеног апсолутизма“ европског обрасца, па и сам Побједоносцев, високо образован човек, угледви професор права, корегирао је доцније своју теорију.
_ Цар Никола Џ и царица Александра примили су теорију Побједоносцева и у вези са њом мало се бринули да привуку интелигентне људе у двор и тежили су томе да се појача веза између двора и села, да се у тој атмосфери васпитају њихова деца. Услед тога утицај необразованих, простих људи знатно се појачао на руском двору за време Николе ПЏ и културни и умни ниво двора знатно се снизио, али теорија Побједоносцева, та демагогија 5ш: сепегтћ;, није спасла цара и његову породицујод трагичне судбине. -
А. Сидоров
служи и оптужба, да банкари „саботирају“ рускоенглески споразум, Е __-_
Али, како се могло и предвидети, оваква средства остала су без ефекта, и зато је бољшевичка дипломатија сада ударила сасвим другим путем: док је раније претила, сада се преобразила у сушту љубазност. Шеф бољшевичке делегације у Лондону, Раковски, дао је једну изјаву која и садржајем и тоном ни мало не личи на протесте из Москве. У тој изјави Раковски овако полемише са меморандумом представника енглеског „финансијског света“:
| | ; |