Покрет

362

покрет

нутом саобраћајном сплету, а према томе и будућност једног највећег трговачког центра. Само у овоме послу треба журити. До сада није ништа учињено, а треба знати да су Чеси, у тежњи да завладају бар горњим сливом Дунава, већ изградили најмодерније светско пристаниште у Братислави. Французи пак почињу да дижу у Пешти исто тако једно светско пристаниште, У вези са подизањем пристаништа у Братислави треба назначити да оно све до обнове економских односа са Русијом неће играти важну улогу, што је један доказ и једна опомена више за нас и за наше меродавне који одлучују. Главни, дакле, део програма наше саобраћајне политике треба да буде проширење наше железничке мреже у вези са изградњом крака Јадранске железнице. У целом овоме послу колективни привредни интерес треба да буде од пресудне важности, локални и политички моменат не смеју да

играју никакву улогу.

Индустријска радиност била је у пуноме полету, користећи се режимом инфлације и повољном конјуктуром; нагло и без системе, — као и све у овоме хаотичном стању — стварала се наша поратна индустрија. Пре него што бисмо о њојговорили, да подвучемо неколико најопштијих ствари. Свако доба живота и еволуције има своје карактерне особине и потребе. Једна од таквих потреба данашњег живота и данашње државе јесте индустрија. Када кажемо индустрија, не мислимо на индустрију великих, индустријских држава, која почиње да бива једно специјално зло и која ствара огромне бриге због хиперпродукције. Ме, мислимо на ону индустрију, која ће нас дићи на виши ступањ производње, која ће увећати квалитативно и квантитативно нашу производњу, створити нове изворе, учинити нас богатијим омогућујући нам да решимо многа питања. Ми пледирамо за такву индустрију, која ће усавршити нашу пољо-

Београд у грађењу, 1928: Поглед из Призренске улице

Неминовна последица четворогодишњег економског застоја била је снажан полет економског стварања и обнове. Одмах морамо рећи да у овоме послу држава није учествовала онако како је то била њена дужност и потреба. Чак са њене стране нису стварани ни најпотребнији услови, како би привредна радиност могла да узме што више маха. Шта више, у много случајева мере које су предузете ометале су правилно функционисање извоза, што је довело до смањења продукције.

Рад на пољопривредној производњи настављен је и даље са пуно примитивности. Пољопривредне справе и алатке увожене су из Немачке као репарациони материјал, али то је било недовољно да подмири потребе нашег села. У новим областима пољопривреда је стајала на вишем ступњу. Укупни приноси су били увек задовољавајући, захваљујући „благословеној земљи“, а никако вишем ступњу обрађивања. Амелиоризација и исушивање мочарних предела погодних за културу била је незнатна.

привредну производњу и која ће нам омогућити већу економску самосталност, јер са тим треба бити сасвим на чисто: држава која хоће да буде потпуно независна политички и економски мора да се индустријализира у овоме најблажем значењу. Стварање овакве врсте индустрије има код нас све услове; сировине, угља, погодан саобраћајан и географски положај, недостаје нам капитала и њега морамо узајмити, али само са довољно обазривости, да не бисмо били доведени у зависност од кога. |

Историјат развитка наше индустрије има три периода. Први у новој струји међународне трговине, заштити аграрних производа. Ту је основ наше млинарске индустрије, индустрије пива и тканине. Други период био би период њеног јачег полета, период заштите, када се, увиђајући да је индустрија битна за нормални привредни развитак земље, стварају индустрије кожа, пекмеза, сапуна, фирнајза, и др. Трећи период би био поратни у коме се формира инду-

стрија под „психозом инвестирања“, дакле инфла-