Покрет

348 покрет

Где је лек» Ако га будемо очекивали од законодавца, он несумњиво неће ускоро доћи. С об зиром да живимо у времену потпуне политичке укочености, сва је вероватноћа да потребна реформа у овом, као и у многим другим другим питањима постаје ствар далеке будућности.

(Остало би једино да судија узме активну у логу у интересу морала и кредита и да с оним оружјем у руци који му закон даје сузбије много бројке злоупотребе. Стецишни поступак зато пружа довољно средстава и сва је вероватноћа, кад би се

бар у појединим примерима пошло овим путем, да би многи од оних који данас треже нагодбу добро се размислили о последицама пре него што приступе самом акту. Исто тако и надлежни фактори допринели би много кад би број судија који ова питања решавају повећали и кад би њима придодали један стручан персонал који би у стварима техничке природе пружао стварву помсћ.

Ж. Спасојевић

професор Универзитета

МЛАДИЋСТВО НАРОДНОГА ГЕНИЈА

П. ПОЕЗИЈА МИСТИКЕ И НЕСХВАТЉИВОГ

2. Са непојмљивим у души

Народни обичаји „у колико тма мистичног у њима, не значе више ни тришћанску на митолошку мистика. — Обичаји као елементи инстинктивнога живота.. — Пбиличке појаве народнога инстинкта. Равнотежа п надјачавање тојединил импулса. — Друштвени тикови, колективне тистерије код младит племена. — Пример пнидивидуалног самнабулизма т имтулсивног путовања. — Историјат мистичних ељидемија у средњем веку. — Деца крсташи. =— Играчи св. Вита. Русаље у селу Дубокој. — Лечење музиком. = Краљице Краљичке песме. — Коледа. — Лазарице. — Додоле; деловање на природу аналогијом. — Приношење јагњета на жртву. — Мистично шкропење крвљу. — делени јагач. Ђурђевске вечери. — Још један пример сомнабуљизма: 5мајеви. — Борба. о облаке. — Тело, дом у коме се није стално. Ловачка заклетва. — Молитва од нежита. — Молитва од урока ц поганице.

„Сви они, у које се несхватљиви уселио.“ Фјодор Лостојевски, Зли Луси.

„Од првих медикалних проучавања, испитиваоци су са чуђењем забележили једну особету узнемиреност интелигенције, једну врсту чудног делпријума који се није могао уврстити стварно ни у једну духовну оботелост, јер је био пролазан и није узнемиравао никако однос болесника. са друштвом. Овај се делиријум пролазни јављао код Сибила, на светом делфиском троношцу: обновио се потом код обузетих ђаволом и код екстатичних обузетих Богом, јављао се често код масе болесника узнемирених болом, страшћу или грижом.“

- Пјер Жане, Нервозе.

„... Трошка ако немате, зашто пешке не идете,и леба не просите, док до цара не дођете; на путу умрите од глади, и ми браћа ваша и род умиремо сваки минут од страха и зулума по путови, ми на вгс уздамо се, да ћете ви сјединити сузе ваше са сузама нашим и да ћете непрестано умивати ноге и престол нашега великог пара Александра и велике надежде Росије... Отиђите, просите и видите, јесмо ли сасвим од нашега цара остављени, дођате и кажите нам истину коју од вас чекао, тако вам великога Бога и Христова страшнога втораго пришествија и суда. Ако не одете и не дођете скоро да нам истину кажете, ТО сви од малог до великог ваши соперници да будемо на страшном суду божијем!“

Писмо српских војвода Проти Матеји, 1914. 2.

Овим улазимо у срж окога што је тајанствено у духовноме животу народнога уметника; баш у саму ону радионицу где се изграђује из колективних делиријума, из расних заноса, из религиозних визија, из друштвених нервоза, из митолошког ритуала, из мађије, из заносне промене годишњих времена: велики духовни ритам простране будуће народне етике. Сва та ужасна комплексност елемената из којих је саздана та прва примитивна инспирација наше мистичне

уметности прећи ће испред нас и при самом пре-

гледу неких годишњих обичаја, приликом којих, мислимо, народ колективно осећа присуство једне више силе у себи, чијим су импулсима радње његове тад опредељене. То нису заноси хришћанско религиозни јер су и сами ти обичаји туђи хришћанству, нити је то деловање митологије у њеној снази, пошто је народ већ изгубио њен главни смисао, и сем извесних митолошких обичаја којима се и сам појединачви

значај често променио, ваљда је као концепцију ми-

стерија сасвим избрисао из себе. (Оно што сад на-

терује народ да још увек чува и обнавља своје ритуале који су у вези са тајанственим, своју мађију и т. Д. то је управо стална, народна и неизбежна потреба да се извесним ритуалом мање више старим утврђеним, каткад већ и кореографираним, ослободи свега онога што се, по законима расног темперамента, људске психологије, анималних инстиката и опште природних енергија, скупља у њему. Има народа који су мирнији, сређенији и сталоженији, и има их код којих страственост, чулност

и извесна духовна узнемиреност одговарају младачкој

узнемирености код појединаца у младости, или егзал- ;

тираности код других, или чак и извесним псикастеничким појавама. Видело смо народе који су веровала да су изабрани од Бога, са мистичним задатком који им је наложен; видели смо крсташке ратове, мистичне покоље, цео средњи век где су читава друштва оболевала, или имала визије, или носила собом фиксне идеје. Сваки народ скоро ипак носиу себи читав материјал за такве појаве, које или су незнатне ил успаване, ил пропорционално развијене све — народни инстинкт не опредељавајући се за поједине — и између којих се, у извесно доба народног развића ил историских ситуација, издвоји по која и на рачун осталих несразмерно развије, те стави свој искључиви жиг на цео тадашњи народни живот. Овакав. је бар процес ако се посматра сваки човек понаособ; цела једна половина психолошког живота код појединца није ништа друго но хармоничан склоп и живи однос оних духовних човечанских особина, од којих, надјача ли која, мења цео дотични тип индивидуалности. Петнаеста година путовања за изгубљеним драгим створењем и ако из потпуно разумљивог узрока, увршћује ипак тог човека у ред меланхолика са истим оним особинама које имају и други слични параномци.

Све што смо овом примедбом дакле хтели да кажемо, то је да један обичај народни, ма колико он свој извор имао у другим узроцима, ма он чак био и позајмљен од ког другог племена, може изража-

вати собом присуство једног народног импулса за

пепвренрнраравсрав ренин заарнесана