Покрет

покрет 353

Ево још два враџбинска савета:

Као би знала мушка глава, Што је ником воде с напит, Нигда не би виком пила! Кад би знала мушка глава, Што ј' рукавом утрти се, Нигда с неби њим утрла.

Иначе сомнабулизам, демонијаштво, видовитост и сила мађије нигде се тако не види као на „змајевима“, који нису само легендарни јунаци, но их народ и сад налази између себе, разазнаје и означава. Они су у главном добре силе, помажу јунацима и људима, а нарочито пазе на пољски берићет. У

Београд у грађењу, 1923:

Сврљигу је у пећини Малог Камена живео неки Стојан, змај, побратим змаја од Јастрепца, разгонио рђаве и привлачио добре кише. Једном су девојке у очи Ђурђев-дана берући здравац по Малом Камену певале: „Здравче, венче, беру ли те моме“; пред њих је тад изашао неки јединствено леп младић, стао разговарати са њима и шалити се. Најзад запита најлешшу од свих жели ли поћи за њ, што ова бојећи се браће одби. Змај је однесе у пећину а девојке се разбегну. Браћа добаве врачару те младић од врачарије умре. Змајеви се претварају у разне животиње, најчешће у крилате огњене змије. Кад се бију са алама и кад воде облаке онда су као орлови или као друге тице. Оружје: неко огњено перје. Ако су рањени а не освете се за осам дана, умиру од бола. Некад се, о облаке, бију и између себе. По неки се од змајева навади на чисту девојку или лепу жену, те одлази код ње невидљиво, збацује кошуљицу и остаје лепим момком крај ње. Ово му већ нико не може кратити. Прича се да је једна жена тако хтела да умре од изнемоглости и силног миловања; нека јој врачара посаветова да увуче код себе нехришћанина. Жена у истину скрије Циганина и змај се одби. Она потом роди змајевито дете са кошуљицом и крилцима под пазусима.

Б _Ако је неки човек змајевит, онда је он стварно у ооју с алама, његово тело лежи као мршво. Ако

би му се мешла глава где су му тог тренушка ноге, онда би он у боју подлегао и његово тело већ више не би оживело. Зато се такви људи и чувају, и не казују ко су. Прича се да је на једној жетви наоблачило се, а неки човек онесвестивши се, дотле остао у несвести док није наишао леп облак,

после чега је причао да се о овај борио. Змајеви.

могу зачети једино мушку децу.

Аналогија у схватању личности, живота и акције ове легенде, са веровањима фетишиста и анимиста примитивних афричких племена, фрапантна је.

Пошто смо толико у току овог поглавља. говорили о мађији, о враџбинама, о ритуалу, наве-

Кнегиње Љубице улица

шћемо најпре једну песмицу где се на јасан и страховит начин говори о мађији, а потом две молитве: једну против нежита, другу против урока и поганица, које су се неким случајем сачувале у црквеним књигама. И ако бисмо могли навести коју праву враџбинску формулу ограничићемо се на ове.'

Изједен овчар

Осу се небо звездама,

И равно поље овцама, Овцема нема чобана,

До једно дете Радоје,

И оно лудо заспало;

Буди га Јања сестрица: „Устани горе, Радоје!

„Овце ти за луг зађоше.“ „Нека и, сејо, не могу; „Вештице су ме изеле: „Мајка ми срце вадила, „Стрина јој лучем светлила.“

' Малоруси имају овакву формулу, којом ловци верују да могу уврачати себи лов: „Млади делија држи кесу од злата, секиру од злата и нож челични; кеса златна пуна меса. Јунак ножем челичним сече месо и на затвор га мог прозора баца. Кличе;: хола! овде има црноуших лисица, и црнобрких, лисица дивље длаке, творова, видри, сивих вукова; летите сви на моје ловиште; нека сте намењени моме огњашту; нека постајете плен Ио лова; на пуном дану на сунцу, ноћу на месечини! Кључ и

рава.“