Покрет

50 покРЕТ

вају радићевци, њихов шеф (у одсутности самога Г. Радића) Г. Предавец нашао је за потребно одрећи тој Скупштини право да говори у име народа. Она, по речима његовим, не може решавати „државни проблем“, јер „није Прави израг народа“. „треба, додао је још, да дође Скупшшина која ће бити прави израз народа, и ту ћемо моћи да стварамо стабилније темеље пи детаљније споразуме о раду“.

Као што севиди, врло чудно почиње почетак. Вођа већине која је добила Владу само зато што је обећавала да ће оспособити Скупштину за рад, пре него што је тај рад и почео, каже, да бе за успешан рад бити потребна — нова Скупштивга. Међутим, и овом својом изјавом, Г. Предавец остаје на линији коју је Г. Радић повукао још прошле зиме. У то време, вођа хрватских сепаратиста тражио је да се иде на изборе, рачунајући — са колико основаности, то је друго питање — да ће под своју заставу моћи окупити све несрпске елементе. Тај захтев је касније повукао: нешто и зато што је постао боље обавештен и увидео да су његове наде на „Македонију“, Црну Гору, Војводину и т. д. прилично фантастичне. А није без утицаја, јамачно, била ни она пометеност која је постала очевидна а која је захватила саму његову странку, кад је сваки могао оцењивати успехе његове мисије „у Европи.“ Но што је пресудно било за његову промену тактике, то је промена ситуације у Београду. Г. Радић је престао говорити о потреби избора кад је запазио да је у изгледу нешто много више: прво, могућност да његова странка обори Владу; друго, да дође Влада, дакле и управа која ће зависити од његове партије, а која ипак неће моћи спречити изборе, чим он, Радић, нађе да је дошао моменат за то. Све, дакле, што само добро долази његовој странци, којој ће се ојачати поколебани морал, јер ће јој факта учврстити уверење да је на путу ка дефинитивној победи. Сем тога, биће и материјалних користи (мислимо, у политичком смислу, и ако миротворци нису неосетљиви ни према до: брима која с политиком немају никакве везе). За то би се могле поднети и веће жртве него што је привремено ћутање о потреби избора и широко условао обећање о подршци нове Владе. А од Радића се никакве друге „жртве“ нису тражиле.

Према томе, и у новој ситуацији питање избора је изван дикусије: избори су неизбежни. Што је још неизвесно, то је: који ће им термин Г. Радић одредити. Термин је, разуме се, у вези са концесијама које он има у виду и које ће гледати да добије, а које се крсте свакојако: уклањање несавесних и насилних чиновника, успостава законитости, завођење реда и т. д. Дотле, док те концесије не буду „реализоване“, дотле ће, можда, животарити и садашња Скупштина и садашња Влада. Ако, наравно, Г. Радић не нађе да се може задовољити са овом пометеношћу која је, очевидно, захватила Београд, кад је могао просвету, саобраћај, аграрну реформу, привреду, правду, финансије, социјалну политику, социјалну хигијену—предати клерикалцима и босанским Муслиманима, то јест десном крилу радићевачког блока, које је највише било пољуљано.

Ако се с тим успесима задовољи, ићи ће се на изборе одмах. Иначе чекаће се још неко време, да ствари сазру за Радићеву жетву. Но ни у том случају неће се дуго чекати.

ДЕКЛАРАЦИЈА ВЛАДЕ Г. ДАВИДОВИЋА

Ово је текст декларације коју је у име нове Владе прочитао, у седници Скупштине одб ов,м, Председник Министарског Савета Г. Љуб. М. Давидовић: Поштована Господо Посланици, Влада којој имам част председавати сматрала је за своју прву дужност да се представи Народној Скупштини, да јој изложи свој програм рада, и да од ње затражи одобрење за своју политику. То је разлог из кога је одмах по свом саставу, као прво своје решење, поднела Његовом Величанству Краљу у смислу чл. 02. Устава предлог да Народну Скупштину сазове у ванредан сазив. Ја дајем даљег израза решености Владе да остане чврсто и непоколебљиво на парламентарном терену и у оквиру парламентарних конвенција, тиме што у овој првој седници ванредног сазива узимам реч у име Краљевске Владе да Вам изложим политику, коју Влада намерава водити, подвргавајући је Вашој објективној и меродавној оцени.

Нова Влада, Господо Посланици, дошла је на управу земље са чврстом решеношћу, да политику наше земље одлучно и смишљено упути таквим правцем, како ће најбрже и најповољније доћи до дефинитивног и срећног консолидовања унутарњих односа. Ми смо потнуно свесни свих огромних тешкоћа на које се мора наићи у свима проблемима унутарњег уређења у једној држави оволикога пространства као што је наша, и састављеној из покрајина, које су векови и судбина до скора растављали.

Али ми смо убеђени, Господо Посланици, да се све те тешкоће ма колико огромне да су, могу пребродити, и да се могу брзо пребродити, ако се наша државна политика упути таквим правцем да пробуди и појача братска осећања која нас спајају, и ако се, они који, пред Краљем и Народом, пред историјом и будућношћу, пред Вама, /осподо Рародни Изабраници, носе одговорност за државне послове, буду својски ш свесно потрудили, да избегавајући неизмирљиве формуле уђу у дубину пу суштину сваког проблема, ш унесу у његово решавање ону ширину погледа, без које се у нашој држави и у садање време ништа трајно и корисно не може свршшти, и ако преко свега сви ми 0д20ворни полштичари будемо прожети дубоким уверењем да се наша заједничка кућа мора уређивати заједнички ш договорно, и шемељити на непоколебивој слози и праведном и срдааном споразуму Срба, Хрвата п Словенаца. Ми немамо шта једни другима узимати, ми смо дужни поверити се једни другима искрено, лојално, без резерве, и без задњих мисли, свом · братском љубављу која нас у пркос свему спаја.

То је основа, Господо Народни Посланици, са које у својој полнтици полази данашња Влада. Целохупни њен програм који имам част излагати, логично је изведен из те основне поставке.

У спољној политици Влада ће се старати да својим држањем, целокупним својим радом и својим ставом према свима и свакоме, подвуче и јасно оцрта међународну важност ове наше националне државе. Народ на њу треба да буде поносит и треба да зна да има рашта на њу бити поносит. Обраћајући сталну пажњу неговању и јачању одбранбене снаге државне, ми ћемо с највећом пажњом чувати