Покрет

покрет 35

гласи: какав смисао имају наши снови, ако га они уопште могу имати. Овим се проблемом није у последње време нико тако много занимао као познати бечки психијатар Сигмунд Фрајд. Он мисли да му је нашао решење и оно по њему гласи: сваки сан је остварење неке жеље. За потврду овог мишљења

Фрајд наводи масу примера. „Ево на пр. једног сна, вели он, који могу изазвати кад год хоћу. Ако увече једем сардине, маслине или какво друго јако засољено јело, ноћу се од жеђи пробудим. Али буђењу претходи сан, који има увек исти садржај: ја сањам наиме да пијем жудно воду. Она ми прија како само хладно пиће може пријати жедном човеку. Затим се пробудим и заиста морам да пијем воду“. Повод је овом сну, што се лако да увидети, жеђ, коју спавач осећа за време спавања па и кад се пробуди. Тај осећај жеђи изазвао је жељу за водом, и она је најзад у сну халуцинаторно испуњена. Смисао овог сна лежи дакле у жељи да се задовољи једна органска потреба. Мало даље наводи Фрајд један сличан али

нешто сложенији сан. Једном је пред спавање био

јако жедан, те попије чашу воде, која се налазила

на сточићу поред његове постеље, и легне да спава. После неколико сати он сања да му његова жена даје да пије воде из једне етруске вазе, коју је донео са једног пута по Италији, па је доцније некоме по-

клонио. И у овом случају спавач сањајући да пије поду задовољава тиме привидно једну природну потребу. Али сем тога сан по Фрајдовом мишљењу вазлази на сусрет једној другој његовој жељи: да остане и даље у кревету да спава, јер кад се у сну напије воде не мора ради ње устајати. Ништа не смета, вели он, што се ова жеља за продужењем спавања није задовољила, главно је да се у сну показала намера за њеним задовољењем. Најзад постоји још једна трећа жеља која је овим сном задовољена. Фрајд тврди да се доцније кајао што је поклонио ретку и скупоцену вазу. Сан га је међутим опет учинио сопствеником поклоњене вазе, пошто се онау сну налази у кући на сточићу поред постеље његове жене.

Жеља за спавањем је по Фрајду необично важан чинилац у нашим сновима. И све такве снове, који тој жељи излазе на сусрет зове он сновима удобности (Ведиетнсћкенуташте) Они су по њему одбрана нашег ја противу свих спољних и унутрашњих утисака, који би спавача могли пробудити. Ево опет једног типичног примера таквог сна удобности. један медицинар, који има навику да спава дуго и да се тешко буди, чује једног јутра кроз сан газдарицу да виче: „Госпдине, устајте, морате у болницу“. Одмах затим усни да се налази у болници у кревету. Више главе види таблу са својим именом и презименом, какве обично висе у болницама више болесничке постеље. Спавајући он сам себи у сну вели: „Пошто сам већ у болници, то не морам тамо ићи“, и продужи даље да спава. Лако је увидети да ова: сан дозвољава нашем студенту да продужи спавање, и да жеља за спавањем чини прави смисао овога сна. Овом жељом за спавањем могу се протумачити и многи други снови, који на први поглед изгледају сасвим бесмислени. Тако Фрајд прича да је у једном

тиролском селу, где је отишао да проведе лето одмора ради, одмах по доласку сањао да је умро папа. Кад се пробудио и сам се чудио своме сну и није

5 Етеџа, Рје Ттаптаешипр, 5. Аш , стр. 95,

га могао одмах протумачити. Сећао се само толико да је пре кратког времена читао у новинама нотицу да је папа лако оболео. У току дана његова га жена упита: „Јеси ли чуо јутрос оно страховито звонење2“. Фрајд га се није сећао али му је сад његов сан био сасвим јасан. Дуго и снажно звонење допрло је добогме и до његових ушију. Али да се не би узбуђивао због ларме, коју су побожни Тиролци рано ујутру дизали, од је звонење у сну протумачио смрћу папином. То му је дозволило да продужи спавање, пошто звонење за њега није имало више никаквог интереса. Дакле је и овде узрок сну исти који и код раније наведених случајева: — жеља за спавањем. Сви наведени примери показују јасно да спавање и сањање не стоје ни у каквој супротности, и ако се то често претпоставља, напротив, сан помаже а не омета спавање. За време спавања ми, као што је познато, спољне утиске који дејствују на наша чула и не опажамо. Али ако су ови утисци одвећ јаки или иначе из којих било разлога пређу праг свести, ми

им, да се не бисмо пробудили, у сну дајемо смисао који одговара нашој жељи за спавањем.

Али не налазе у сновима израза само жеље за спавањем. Може се рећи да нема жеље која не покуша да се у сну реализује. То се врло. лепо да видети код дечијих снова, и зато им Фрајд посвећује нарочиту пажњу. Навешћемо примера ради два типична дечија сна. Једна девојчица од осам година пошла је са оцем у шетњу до оближњег брда. Пошто је било већ доцкан морали су се вратити кући с пола пута. (Отац онда обећа Берци да ће је водити у шетњу други пут. Али девојчица није дуго чекала да се ова жеља оствари. Већ сутра дан исприча оцу сва срећна да је с њим била у излету на брдо. Жеља, која није била задовољена на јави, била је дакле врло брзо задовољена у сну.

Други сан потиче од Фрајдове ћКерчице приближно истих година. После једног излета на путу од станице до куће она је видела аутомат који избацује чоколаду, и молила је мајку да јој да новац, како би могла извући чоколаду. Пошто је мати сматрала да је овог дана било задовољено доста других жеља, није јој хтела дати новац. Одмах идуће ноћи девојчица је сањала да мати баца по соби пуне пре-

гршти чоколаде, баш онакве исте какву је јуче видела у аутомату. Сан дакле и овде испуњава једну незадовољену жељу.

Дакле жеље у сновима играју врло важну улогу, много важнију него што изгледа на први поглед. Да нам је на ову важну и интересантну чињеницу скренута пажња, за то припада несумњиво заслуга Фрајду. Али он је отишао и даље. На основу вишегодишњег искуства са здравим и душевно болесним лицима, он је поставио теорију, по којој су жеље узрок свима нашим сновима. Не ради се дакле само о томе да се у многим сновима реализују разне наше жеље, по Фрајду је то случај код свих снова, сваки је сан реализација неке жеље. Ову генерализацију многи неће тако лако примити, јер она изгледа да стоји у противуречности са најобичнијим искуством. Свак може навести масу примера из сопственог живота, где изгледа да снови стоје у очигледној противуречности са нашим жељама. Ми често сањамо ствари које су нам врло непријатне, које никад, бар тако нам се чини, не бисмо могли зажелети. Да има снова који изгледа да се на први поглед не могу довести у склад са

нашим жељама, то, разуме се, признаје сам Фрајд,