Покрет

86 покрет

Што се тиче текста уз слике, он у главном мора овима бити подређен, и ако се каткад успе да се даду добри огласи, у којима текст и слика заузимају приближно исти простор. Сл. 8. врло добро показује како текст не само да није сметња слици, већ је шта више чини врло живом и појачава њену уочљивост. То је у овом случају постигвуто косим продужењима слова А, без којих би слика много губила од своје живахности.

Да боја слици може дати много живота и тиме појачати њену уочљивост, једва је потребно напомињати,

Овим смо у главном споменули важнија средства којима се реклама, специјално огласи, служи да изазове пажњу публике. Разуме се, да поред ових постоје и многа друга средства, али су она често нож са две оштрице. Тако су на пр. комичне сцене у огласу несумњиво у стању да нас заинтересују, али постоји опасност да оне пажњу сасвим

апсорбују, те тако остане незапажено оно што је

ТЕШКОЋЕ ВЛАДЕ Г. ДАВИДОВИЋ

Наша унутрашња ситуација обележена је једним снажно израженим парадоксом : имамо Владу којој је програм сређивање стања у земљи, а тој Влади главну подршку даје једна странка бољшевичке Сељачке Интернационале, која је инструменат светске рево· луције! Сем тога, у Владиној већини су две конфесионалне странке, које са трећом Владином групом, са Г. Давидовићевим демократима, нису у су“ кобу само тамо где та демократска група не постоји. Под тако супротним утицајима није чудо што Владу свака ситница доводи у апсурдан положај, као, на пример, ових дана соколски слету Загребу. Та политички сасвим безазлена манифестација, стицајем околности, у мало да није постала велика политичка афера, кобна за Владу. На име, у тој манифестацији, која је у истини манифестација југословенске идеје и народног јединства, узела је учешћа и Влада: њен преставник, Министар Грађевина, поздравио је соколе као „децу сунца“. Али Г. Пећић је то могао рећи вероватно само зато што тога момента није била у близини огромна већина загребачких присталица Владине политике, које соколски слет сматрају за провокацију и које су зато „децу сунца“ дочекале моткама и камевицама. Каменице су додуше падале на невине главе сокола, али су оне

биле упућене и Влади и њеном представнику.

Став радићевачког Загреба у овој прилици сасвим је природан и он не изненађује никога.

Што изненађује то је држање Владе, и Г. Радић је

сасвим у праву кад пребацује њеном представнику да, у своме поздравном говору соколима, није водио довољно рачуна о ситуацији у Скупштини где већину, дакле и Владу, држе радићевачки посланици. Политика шакве Владе, закључује сасвим логично Г. Радић, не сме се подударати са политиком Југословенског Сокола којој је Радићева странка најодлучнији противник. Овај Радићев став према соколству у усто време је и став Г. Корошца

и његове странке, која такође у соколима гледа

у огласу најважније. Ружна и искривљена лица разјапљених уста такође ће бити запажена, али осетљив читалац одмах окреће главу од њих, а сем тога такви су огласи сведок слабог укуса предузећа које их даје. Све ово јасно показује како је много умешности потребно за вођење добре рекламе. Драстичним средствима можемо привући пажњу публике, можемо је чак и обманути, али само тренутно, јер добра роба биће увек најбоља реклама за свако предузеће; а добра реклама опет може имати трајног успеха само онда, кад квалитет робе не подбаци очекивања, која је реклама изазвала код публике. У колико се ова очекивања мање испуне, у толико је неуспех сигурнији.

Да на крају напоменемо да су податци за овај чланак црпљени из наведених дела Минстерберга, Ханфштенгела и Фридлендера. Слике 3. и 4. су позајмљене од Фридлендера, а остале од Ханфштенгела. Д-р Бранислав Крстић

једну себи непријатељску војску. Корошчева и Радићева странка — то је главнина Владиног Блока, чије се осетљивости морају респектовати. Наравно, с друге стране, апсурдно је тражити да Влада не сме показати ни најмањи знак сим-

патије према једној националној организацији која се залаже за идеју народног јединства, одбране Отаџбине, народне солидарности итд. Али такве апсурде диктује положај Владе: што радићевци сматрају за провокацију мора сматрати и она, ако је рада да одржи живот свој и свога Блока. Такав живот је, верујемо, тежак и постаје несносан, јер не свршавају се сви спорови као соколска афера, са неколико разбијених глава и прозорских окана. Треба спроводити политику просветну, с0цијалну, привредну, финансијску, а да не изазовеш ни клерикалце, ни муслимане, ни феудалце босанске, латифундисте католичке, ни земљораднике, — треба спроводити државну политику уз помоћ партија које државно јединство неће. Немогућег Ми држимо да је немогуће, али један знатан део народа налази да је та немогућност само уображена, а у истини да је, са нешто добре воље, сасвим могућна једна реална политика у којој ће сарађивати и странке тако опречних тенденција какве су окупљене у са дашњем Владином Блоку. У сваком случају, по том схватању, вије лоше покушати; можда ће експерименат успети. - Данас је излишно свраћати пажњу на слабе стране овога резоновања: експерименат је вел у извођењу па је, према томе, бесциљна дискусија о том, да ли га је требало предузимати или Не. Шта не дати тај експерименат, — то Бе бити пресудно. Добили смо Владу која обећава да ће успоставити споразум међу нашим племенима. Којим путем она то мисли постићи, споредно је, али своје обећање она има да испуни, или да се уклони. Влада и њена

коалиција предузеле су један одређен посао, и тај посао морају или свршити или се под њим сломити. Могућности за рад имају: имају поверење Круне,

господари су ситуације у Скупштини; ништа им,