Покрет

покрет 93

сцене, Рона излила и на филму се види права поплава, једног тредела у близини Оранжа.

Филмови Бастера Китна и Ал. Сен-Џона

У доба својих највећих филмских успеха Фати је „открио“ две нове звезде: акробате Бастера Китна (на филмовима често названог Мачек или Фрито) и Ал. Сен-Џона (познатијег под именом Ликрат). Ову двојицу је узео у своју трупу и они су играли у његовим најглавнијим филмовима; и ми смо имали прилике да их видимо у неколико филмова даваних у Београду. Пре него што је ступио код Мак Сенета и играо са Фатијем, Шикрат се није ничим бавио: лутао је по лрумовима Калифорније и учио акробатске вештине; Бастер Кити је био прво кабаретски акробата, затим је играо мале улоге у драмама фирме „Метро“, најзад је увидео да га његов озбиљан готово трагичан изглед лица предестинира баш за, комичне улоге.

Кад је Фати, због познатих несрећа у животу и сканлала, изгубио популарност и престао да игра, сваки од ове двојице основао је своју трушу.

Бастер Китн, „човек који се никада не смеје“ узео је га главну партнерку јелну од најлешших Мак Сенетових „купачица“, Вирђинију Фокс, са којом је одиграо серију од осам филмова: ти филмови су му осигурали глас једног од најбољих комичара. Последњи његов филм зове се „Гостољубље“. Бастер Китн је ожењен Наталијом Талмаџ, сестром Норме и Конетанце Талмалт.

Ал. Сен-Џон наставио је да игра филмове у којима показује своје акробатске способности. Док је Бастер Китн напустио Мак Сенетов жанр, Шикрат је остао при лудом, фаштастичком филму и негује бурлеску. Његов најуспелији филм је „Пикрат и сирене“. у

Јепна комедија „Свенска-фФилма“

Једна“ од последњих продукција „СОвенске“, чувене шведске фирме, која је произвела „Возара смрти“ и „Тајну замка Мункхитан“ јесте Гусари на Меларском језеру. То је весео комад у шест чинова, у многоме различит од познатих нам филмова „Овенске“: чак се може рећи да је то лепа прича за децу, која се лотађа 'у шведским пределима за време лета, кад су ови најлепши. Сиже је прост: три дечка украду јелну малу једрилицу и пођу по језеру да траже авантуре; читаве лане проводе на чамцу, краду шта им је потребно за, јело, чак их задешава брололом после кога седају на другу јахту, опет туђу, и настављају пут. Најзад их хватају, п све се свршава љубавном илилом између најстаријег „гусара“ и ћерке сопственика јахте.

Сиже је узет из једне приче Оитфрида Зиветца. Филм је режтрао Тустав Молатлер, натмлађи режисер Овенеске. Три мала гусара су Ејнар Хансон (Геста из „Тајне Мункхитана“), Том Валтер, нов млад глумац, и Албер Кристлансон (мали Геста из пролога „Тајне Мункхитана“). Девојчицу игра Инга Тилблал.

Остали филмови „Свенске“

Међу остале одличне продукције „Свенска“-филма долазе на првом месту дела Морица Штилера. Мориц Штилер је изврсни режисер који је режирао „Тајну замка Мункхитан“ (филм који смо. кад смо говорили о њему поводом његовог приказивања у Београлу, — тек сада, нам се указала, прилика, да се за то извинимо читаоцима, — приписали Јону Бруниусу) и друге филмове који нису дошли у нашу земљу. Штилер је сал најважнији и најбољи режисер Свенске, пошто се Ојестрем налази у Америци. Последњи његов филм је Легенда о Гести Берлитгј. по најлетшем роману чувене списатељке Селме Латерлеф. Према „Тајни Мункхитана“ сулећи може се имати вере да. је режисер тога филма био способан сву поезију „Гесте Берлинга“ ла пренесе на платно. Гесту итра Ларс Хансон, један од најбољих шведских уметника, а његова партнерка је Јени Хаселквист. Можда ће доћи код нас и ранији Штилеров филм Вегутци, за који је сиже узет из руске револуције а у коме игра, поред Ларса Хансона, и Јени Хаселквист. и Иван Хелквиста, који је играо главне улоге у неколико Ојестремових филмова.

Јон Бруниус је ове године завршио драму Јохан Улфстјерна, по јелном позорилшном комаду Тора Хелберта, у коме се описује живот Финаца под руском ушравом. Главну улопу, улогу непризнатог песника који се жртвује за народ, игра Иван Хедквист. његовог сина Ејнар Хансон, а најглавнију женску улогу Мери Џонсон, девојка, са великим благим очима коју знамо из „Тајне Мункхитана“.

За Овенску је и Димитирије Буховецти, Рус који је дуго радио (у Немачкој а сад је отишао у Америку, режисер „Дантона“ и „Петра Великог“ израдио један филм: Карусел. Филм се дотађа у Берлину, Шаризу и Штокхолму и оцртава, трозничав живот великих вароши и трку данашњих људи

за срећом, новцем и љубављу. Главне улоге имају . Норве-

жанка Ауд Егеде Нисен п Аустријанац Алфонс Фриланд

(бивши глумац (Саша-филма), обоје познати нашој публици,

прва из „Др. Мабуза“, други из „Итре смрти“ и „„Дукреције

Боргџије“. Делта КРОВ БЕОГРАДСКЕ БИОСКОПЕ

Ма да ова сезона има један плус над осталим, наиме у релативно бољим филмовима, шпак има и један недостатак, а тај је, што два београдска добра биоскопа не раде. То су „Касина“ и „Колосеум“. Но њихово реновирање приводи се крају и у почетку јесење сезоне, сем старих шест, отварају се још два нова кина. Извесно је да ће то утицати и на дизање њиховог нивоа; ако ни због чега другог а оно због конкуренције. ;

За последњих десет дана имали смо две интересантне репризе код „Коларца“. То су „Индијски гробни споменик“ и „Лукреција. Борџија“.

„Индијски гробни споменик“, ма колико да утиче својом монументалном спољном режијом, где је у осталом режисер Жов Мај у своме елементу, утиче далеко више својом унутрашњом везом, ритмом. Оцене, као сукоб појмова Истока, и Запада (Кнез и Ровланд), или сцене Кнеза и Јоги-а, Разгитани-а, ма да се цео ефект изводи са неколико тестова, не могу се лако изгубити из сећања. Филм је кроз свих 12 чинова интересантан, а глумци, „Бернхард Гецке нарочито, и донекле Конрад Фајт, чине да се филм гледа са особитим задовољством. „Лукреција Борџија“ била је већ мање интересантна. Ма да је тај филм по својој спољној опреми, нарочито декоративној, једно ремек дело, ипак се осећа некретност, чак мртвило, драмске радње, што неминовно чини филм досадним. Нови филм истога режисера, Рихарда Освалда, „Дон Карлос п Елизабета“ ако није лишен недостатака којима 'обалује „Лукреција Борџија“ неће значити за филм ништа ново.

Код „Париза“ се давао један интересантан филм, „Кобна сличност“, са Валасом Ридом, а такође и јелан сјајан филм Дугласа Фербанкса „Велика превара“. Тај филм је из његове раније продукције од шре 1921. год., али то не умањује његову вредност. Код „Витаскопа“ имали сво два врло добра филма са Дороти Филипс пи Кармелом Миере.

Особтто је занимљив филм Дороти Филипе „Жена залог“, ма да са доста слабим сиже-ом. Опасава, га, сјајна, итра, саме Дороти, затим Сам де Граса, који је за нас потпуно нов, а особито режија последња два чина, где је берзанска грозница тако одлично приказана. У филму „Брачна лаж“, Кармел Миерс, ма да глумица не нарочитих квалитета, ипак има прилике да се врло лепо истакне; њени одлични партнери су Кенет Харлан и Хари Картер.

Трећи филм код „Витаскопа“ био је „Сатанас“ са Конрадом Фајтом. Тај филм је мало више застарео, и оне који знају доцнију продукцију Фајтову он не може у свему да задовољи; али у унутрашњости има за њега сигуран пласман.

У изгледу су неколико добрих филмова још пре почетка, јесење сезоне, и то: Моритурт са Фајтом и Шинцелом, и Око за око са, Алом Назимовом, Даваће се вероватно у „Витаскопу“. ОПОРТ

АУТОМОБИЛСКЕ ТРКЕ Наше ауто-трке

На дан 7. септембра ове године приређује Ауто-Клуб наше Краљевине јесење аутомобилске трке на Бањици.

Програм за ове трке је следећи:

1.) Трка Оарајево— Београд (880 километара). _ Учествују аутомобили свију типова и литраже. Награда Њ. В. Краљице Марије. Полазак из Сарајева 7. септембра у 9 часова изјутра.

2.) Трка малих кола, за чланове Ауто-Клуба наше Краљевине; учествују кола литраже до 2 литра. Дужина ставе 10. КМ.

3.) Трка путничких кола за чланове Ауто-Клуба. Дужина ставе 20 км. Кола су подељена у две категорије: 1.) категорија — аутомобили до 3,5 литра: 2) категорија — преко 8,5 литра. Награда Министра Војног и Морнарице.

4.) Трка мотоцикла. Дужина стазе 15 км.

5) Трка спортских кола за чланове Ауто-Клуба, без обзира на литражу. Стаза 20 км. Награда председника АутоКлуба Њ. В. Кнеза Павла. ;

6.) Долазак утакмичара са трке Сарајево— Београд, који ће имати да, изврше још три крута на „Бањици“.

7.) Интернационална трка. Учествују кола тркачког типа произвољне литрате.

| | | |