Покрет
178 покрет
предвиђању, Немачка је имала бити главни фактор у револуциончсању Европе. Али данас су то пропале наде: Немачка се упутила консодидовању, а "не рев луцији.
Сем комуниста, улазе у Рајхстаг ослабљени и ултра-националисти. Но они никад нису ни били неки озбиљан фактор. Ти „рисисти“, пучисти и политички романтици представљали су само један политички куриозитет, и њихово опадање не значи никакву промену за практичну политику.
Тучени су, вели се, и монархисти. Република је победила Монархију, — тако је, већ по првим познатим резултатима, главни орган социјалистичке странке, МУогу4т 5, приказао успех демократских и социјалдемократских странака. То је и тачно и нетачно. Република је, додуше, однела победу, али исто онако као што је однела победу и после слома на фронту у јесен 1918 Тада је Република значила мање тешке услове мира, и зато је немачки народ детранизовао све своје не малобројне дина. стије. Данас је Република услов за зближење Не: мачке са победначким силама, услов за кредит и за ублажење некојих одредаба Версајског Уговора, — и већина немачког народа се груписала у странке које су или републиканске или бар нису изразито антирепубликанске. Немци се данас напросто нису могли изјаснити за Монархију, јер би њепа рестаурација значила провокацију Европе, а за такву провокацију се не осећају довољно јаки. Република је, дакле, победила, али је победила пресијом иностранства. То није довољно да јој гарантује будућност. Али то су бриге будућности.
=
Успех левичарских странака ипак није толики да искључује сваку другу Владу сем левичарске. И нови Рајхстаг, као и бивши, допуштаће чудне комбинације. Пре избора, Г Марксова Влада је имала, у истини, две већине: једну, за питања унутрашње политике, другу за питања спољне. Она прва, искључивала је социјалисте, а обухватала монархистичке националисте; друга, пак, имала је потпору социјалиста. Да ни данас нешто слично није немогућно,
то се јасно види из дискусије која се води у не-
мачкој штампи. Док, по оцени једног дела пред ставника јавног мишљења, резултати избора упућују на стварање грађ=нског, буржоаског блока; по мишљењу другог дела, намеће се сам од себе блок левице, у коме би главниу чинила социјалистичка странка. У истини су обадва блока подједнако могућна, и обадва би била подједнако слаба, пошто и један и други, да добије већину, мора обухватити и странке с којима је тешко наћи компромис, а још " теже одржаги га Е
По партијском груписању прошли Рајхстаг изгледао је овако: групе деснице имале су у свему 164 мандата (немачки националисти 106, ултранационалисти, „уд зсће“ 32, бавзрски популисти и сељачки савез 26); групе центра 137 мандата (65 ка. толички центрум, 44 немачки популисти, Пешсће Мо врате; 28 демократи; групе левице и крајње левице 171 мандат (социјалисти 100, комунисти 62, хановеравци 5 и независни 4). ј
Нови Рајхстаг има десетак посланичких места више, Мандати су, по партијама, подељени овако: социјалисти 131, демократи 82, католички центрум
68, ултранационалисти 18, немачки националисти
103, немачки популисти, Оешеће МоЈКкзрапе! 51, баварски популисти 19, сељачки савез 8, комунисти 45, хановер“нци и остале мале групе 17.
Ове цифре још нису дефинитивне, али евентуалче коректуре их неће изменати у знатнијој мери. Како се из њих разабире, однос снага између три главне групе, деснице, центра и левице, н.је се много изменио. Али измењена је видно структура левице. У бившем Рајхстггу, од 171 мандата,
социјалисти су имали само 100; данас имају 131.
КОМЕНТАРИ ПОГЛЕД НА ЏЕМСА ПОЈСА.
Још једном више, доласком септембра почиње једна, нова београдска сезона, надамо се да ће у књижевном погледу бити богатија но последња, и ако су слаби погледи. Брзо је прошло оно плодно комешање које је у облику модерног покрета заталасало књижевни живот Београда 1921 године. Исто тако. је у Паризу много већа тишина но 1919—1922, не излазе више оне безбројне модерне ревије, нема више оног грозничавог активштета, оне озарене жучности, чак се ш динамит даданама, уместо ондашњих експлозија, разлио, размекшао, у једно смиреније, можда дубље, неодређено, нешто магловито испитивање поезије. Време мутних кристализација. На оне борбене листиће херојског доба посолератне модерне литературе не личи овај први број најновијет француског часописа Сотт-тсе Поводом њега, и пре но што идући коментари буду понесени током долазећих, бео-
градеких интелектуалних догађаја, застаћу на прагу. У овојо
топлој, бистрој и мекој јесени која личи на пролеће, на про= Ј 144 2 леће са мало меланхолије, уместо елегије, јер нешто тролази,
„уместо жимне, јер нешто долази, ево једне чисто информативне
белешке о Џемсу Џојсу.
Треба и код нас-проговорити неколико речи о том имену које је овде скоро сасвим непознато, а које је неоспорно међу највећим шменима живе светске литературе. Поред тог разлога и претекст је ту: Соттегсе доноси први на француски преведени фрагмент ша капиталног дела Џојсовог: Оћуззег. То је у осталом једино атто сам па тог романа. читао, и зато се и не подухватам коментарисања Џојсовог рада, већ само препричавам неколико конкретних детаља, црпљених из чланка кога је још 1. априла 1922 објавио у Мошоеше кеџце Ртапсалзе, француски вњижевник Валри Ларбо. Мајегу ГагЂаџа је сем тога, један од тројице уредника Соттегсе. Интересаштно је да је он најмлађи и ако има преко 40 година, (рођен 1881), јер је први, Пол Валери рођен 1572, а други, ЛеонПол Фајг 1878, а да је њихова ревија шпак потпуно модерна. „Зршиз Паг об уши“, као што каже Госпођа Исидора Оекулић у једном свом интересантном летошњем чланку у Сртском Књижевном Гласнику под насловом Немири у књижевности. (На почетку ових бележака покушао сам да константујем да ти немири сада постају унутрашњији). Дух часописа Соттегсе ипаж је дакле потпуно савремен, и ако класичне елегантне чистоте која је спроведена чак и у беспрекорну, шросту и отмену техничку опрему свеске. Нећу се задржавати на тој поезији која прожима и повија строге зидове класицизма, ни рашчљањавати ове везе мишљења и схватања које удружују ове песнике у заједнички поход. На крају свеске штампани су фратменти Појсовог Ултса, они својом изванредношћу, својом јединственошћу побуђују код оних који не могу да чтетају енглески текст нестрпљиво ишчекивање појаве Улиса на француском. -
Јашез Уоусе Ирап, рођен је 1852, у Дублину. Његово књи-
жевно дело до Улиса само је, и ако сјајно, једна предигра за ту ботату симфонију. Почео је са песмама: Спатнго Мт. Затим долазе приповетке: Оибипегу. _ Ова је књига требала да изађе 1907. Када је, после врло великих тешкоћа, издавач штришстао да је штампа, једно непознато лице откупило је све примерке и спалило их. Један једини примерак био је сачуван и предат писцу. 'Ове новеле, мање-више реалистичке писане су, у главном, обичном прозном техником причања. Али се може назрети већ зачетак оних проналазака и оног шириама који ће доцније од Џојса учинити тако шзузетног атрозансту, А рогтга! о1 ће агизтаза уоппа тап први роман Џојсов, шалази 1916, у Њу-Јорку, јер га енглески издавачи нису шримили, Реализам Џојсов обогаћује се симболистичким значењима. Јунак се вове Зјерћен Бедаји5, он је на првом, затим је он Дедал, имењак архитекте који је саградио Лабиринт, Икаревог оца. да тим је он Џојс сам, алн је поред тога још и Телемак (кога ће симболизовати
Т ; у.