Покрет

918

36. Изборни округ Бјеловарско-Крижевачки.

Број становништва: 381.027.

Срез Бјеловар. Укупан број гласова 15630. По листама: демократска (Већеслав Вилдер) 2469, ХРОО (Мијо Ступарић) 11728, хрв. странке права, (Пајо Антонић) 554, хрв. пучке стр. (др. Велимир Дежелић) 64, радикална (Коста Бакић) 818.

Срез Гарешнаица. Укупан број гласова 6082. По листама: 1128, 4524. 32, 32, 371.

Срез Грубишно Поље. Укупни број гласова 4979. Према листама: 2276, 2422, 37, 20, 217.

Срев Ђурђевац. Укупан број гласова 12648. По листама: 800, 12207, 45, 71, 25.

Срег Копривница. Укупан број гласова, По листама: 869, 7609, 199, 85, 515.

Срег Крижевци. Укупан број гласова 18709. По листама: 584, 12527, 302. 89, 268.

Срев Кутина. Укупан број гласова 4952. По листама: 895, 4408, 68, 72, 14.

Среза Чазма. Укупан број гласова 9000. По листама: 988, 8416. 115, 69. 18.

Изабрано посланика: 7 ХРСС, 1 дем.

37. Изборни округ Вараждинсни са: Међумурјем

Број становништва: 401.926.

Срег Вараждин. Укупан број гласова 10132. По листама: сопијалист-дисидент. (Вилим Харамина) 80, Хрватска Заједница (др. ЈБудевит Шолц) 1126, демократска (др. Хинко (Шривман) 982, хрватске пучке странке (др. Велимир Дежелић) 212, 00цијалистичка (Виктор Крок) 144, ХРОС (Стјепан Уроић) 7257, Југословенске Заједнице (др. „Ливко Ђертић) 265, (без политичког обележја –(Њуген Ридл) 66.

Срег Златар. Укупан број гласова 9687. По стама: 49, 161, 107, 72, 79, 9098, 81, 45.

Срез Иванец. Укупан број гласова 8007, По литаман 16. 12. 96. 27. 99. 7720. 69,29.

_Орев Клањец. Укупан број гласова 5718. По листама: 84, 10, 186, 94, 26, 5244, 149, 39.

Срег Крапина. Укупан број гласова 7041. (По листама“ 9, 26, 39, 19, 45, 6750, 89, 34,

Срев Лудберг. Укупан број гласова 8087. По листама: 12. 29, 591, 88, 954, 7108, 114, 46.

Срег Нови Мароф. Укупан број гласова 6692. По листама: 24, 151, 61, 88, 90; 6185. 83. 60.

Срег Треграда. Укупан број гласова 6966. По ита ма 8 06. 14 2 20 НОО 61 16.

Срег ПШрелог. Укупан број гласова 9161. По листама: 22. 16, 399. 267. 91. 8255, 105. 66.

Срев Чаковец. Укупан број гласова 8552. По листама: 140, 83, 975, #20, 192, 6516, 166, 60.

Изабрано посланика: 1 дем., 9 ХРСС.

38. Изборни округ Вировитички

Број становништва: 277.061.

Срев Валтово. Укупан број гласова 4457. По листама: социјалистичка (Вилим Букшег) 300, ХРОС (Филип Лакуш) 8420, радикална (др. Јован Копкар) 129, демократска, (др. Иван Рибар) 509, хрв. пучке странке (др. Андреја Леивковић) 72, земљорадничка, (Саво Каравуковић) 27.

9277.

Срев Вировитица. Укупан број гласова 6987. По листама: 75, 5184, 413, 1183, 32, 50. (рез Доњи _Митољац. „Укупан број гласова

4874. По пистама: 24, 4070, 210, 511, 34, 25.

Орез: Ђаково. Укупан број гласова 8952. По ли-.

стама: 80, 6998, 829, 461, 524, 65.

покрет

(рез Нашице: Укупан број гласова 7799. По листамаг 212. 5896, 989, 890. 136, 226.

рез: Осек, град. Укупан број гласова 5740. По листама: 89, 4264, 979, 271, 105, 32.

Срег Овек. Укупан број гласова 5760. По листама: 90, 2868, 1749, 590, 68, 465.

Срез Слатина. Укупан број гласова 6893. листама: 44, 3458, 1804, 1950, 98, 44.

Изабрано посланика: 6 ХРСС, 1 рад.

(Крај у идућем броју).

По

„ИВАНОВ“. — ПОСТОВАЊЕ НОВОСАЂАНА. ПРЕДСТАВЕ У МАЊЕЖУ“. — ВЕЧЕ ГЛУМАЧКЕ ШКОЛЕ

Много неповољних критика изречено је и нашисано, по-

водом ошомадашње премијере, о Чеховљевом Иванову. Речено

је да је комад дугачак, монотон, по мало досадан и по много

_ развучен. Све то није сасвим нетачно, али стоји и то да се

„Ивансв“, од свих нових комада даваних ове године у Новој Згради, најлакше даје доглелати до краја. Интрига можда није крајње занимљива али тек замшнтересује вас, и све је ипак куд и камо мање површно и извештачено од „Не убиј“ ш „Свадбеног Марша“, а да о она два шаљива комаца и не воворишмо. Пошто два сата гледате „Не убиј, можете мирне душе изаћи из позоришта ин да ни мало не зажалите што нећете сазнати дали је на крају убица ухваћен, или је извршио самтојубтетво, шти му се друго што догодило; судбина Иванова, напротив, занима вас, а личности које се крећу око њега, ма колико их много било, јесу свака за себе жив и одлично налжртан тиш и свака има свог оправдања у комаду.

Сам Иванов је доста неинтересантан болесник, комтљи= кован у толико колико је компликован сваки човек, мање луд него мнопи из његове околине (Н. пр. доктор ЈБвов, цариник Косих); њетова болест не долази од тога што га не разумеју, што је намепнији од осталих и што је мудар и дубок, као што би изгледало: он болује од неизлечивот и сбезразложог осећаја „досаде и беепиљности. Само једном, можда, У животу осетио је у себи енергију и вољу за животом, оженио се из љубави једном јеврејком која је, раскинула са породипом и покрстилта се да би пошла за њега, отшшао је на своје имање да се бави рационалном пољопривредом, — и опет је почео да осећа досаду. Имање је имао и имао је могућности да употреби своју енергију у рад на њему, жена га је волела и могао је да буде срећан; али његова досада је лежала у њеаду самоме п сви арећин и несрећни догађаји у његовом живоћу кров. које га пратимо у овом комаду само су пут да он дође до тог сазнања. Он дефтнитивно долази до њега тек после смрти своје жене а пред венчање са двадесетогодишњом Саттом, заљубљеном у њега; жена коју је престао да воли умпрла, је, брак са Саштом значи нов пострек за рад и повратак срећи, пред њим је нов живот. И на дан свадбе он најзад види да то није излаз јер он остаје он, јер досада не долази споља већ је у њему, јер њега нико не чини несрећним већ он уневрећује друге. Једини иалаз је самоубиство.

Т. Ракитин је режирао комад са великом пазкљивошћу и дубоким разумевањем. Глумци, које пе вреди пошменце помињати, јер би то у ствари морало да буде преписивање целе позоришне листе, били бу сви одлични. Комад ппак није уапео, — разуме се, мислимо на успех код публике. Уплашена критикама а измршцварена ранијим премијерама, публика је већ на другој представи „Иванова“ (која је, не треба заборавити, птрана у другој подели улога, што је имало да допринесе пнтересантности те друге представе) попунила. једва, шоловшну места у позоришту.

+

Осим „Иванова“ имали смо премијеру још једног Чеховљевог комада. рупа Новосадскох Позоршшта, на гостовању у Београду, дала је у „Мањежу Собу број 6. Собу број 6 треба читати; са позорнице она делује првенствено на живце и смисао комада потискују у други план пранпињолоки ефежти које је Г. Верешчапин, редитељ, у најпунијој мери искористио. Г. Верешчагин је вешт режисер, глумце доводи у пошпуж склад, (што би било сасвим тешко да глумци, сами, нису добри), сцене нарађује до детаља, само можда сувише претерује у карикатури. Кајршкатуру воли и Г. Ракитин, али он има више мере; карикатуре Г. Верешчагина су гротескне, често пи грубе. То се нарочито приметило у другом комаду даваном тог вечера, у Молшјеровим Смешним Прециозама. Јер после језиве „Собе број 6" дошао је један весео комад да би нас то вече више сетило на Гран—Пињол и његове мешовите пропраме: мало вица на крају да би се ублажио утисак прозе, људи без панталона после очајних лудачких уратшка