Покрет

покРеР | 19

Електрони, на пр. у Круковој цеви, заустављени зидовима цеви или плочицом стављеном им на пут, пропаводе оне веома кратке таласе, познате као Ренттенови зраци. Тога ради, у пракси, потребан је апарат, којим се могу изазвати осцилације електрона. Лајденска боца, тј. кондензатор за нагомилавање електричких товара, одговара овој потреби. Нагомилана енергија у облику негативног електрицитета при испражњивању боце делује као отшуштени челични фезер, који врши више осцилација пре него што се умири, и електрична варница, која том приликом постаје, састоји се у ствари од низа варница, произведених осцилацијом електрона. Таласи који постају на, овај начин нису сталне јачине, већ постепено опадају, „изумиру.

Отправни апарат |ва бевжичну телеграфију у главном чине следећи делови. Пре свега, Лајденска, боца, која се стално товари под високим напоном и испражњује у колу које се састоји из калема жице и простора, за испражњивање. Товарење врши се помоћу индукционог калема и батерије или алтернатора са трансформатором. Испражњивање, као што смо видели, производи осцилације. Крај првог калема, налази се још један, који индукцијом прима, осцилације покренуте у првоме. Један крај овог другог калема спроведен је у земљу, док је други везан са, антеном, која је у најпростијем облику високо истакнута, изолована бакарна жица. (Сем тога, има, још један калем и кондензатор за, „регулисање“ апарата.

Одашиљање врши се као на обичном телеграфском апарату, за откуцавање служи Морзеов Алфабет, који се, као што је познато, састоји ив тачака пи цртица. Код радиотелеграфа, откуцавање изазива нагло пуњење и испражњивање кондензатора, чиме се производе краћи и дужи низови осцилација, које се преко антене у облику таласа крећу на све стране. Ови краћи и дужи низови таласа, одговарају тачкама и цртицама алфабета.

Простор око матнета, у коме се врши магнетска, индукпија, представља магнетско поље, кроз које пролазе линије магнетске силе дотичног магнета. Кад спроводник пресеца ове линије, у њему се индуцира. струја. Исто се дешава кад линије магнетске силе пролазе преко спроводника. Као што смо ВИдели, радиоталаси су електромагнетске природе и према томе кад они у простору наиђу на какав спроводник, пролазећи кров њега, индуцирају у њему наизменичну струју. наравно слабију од оне, која, је произвела осцилације у отправној антени. О тога пријемни апарат, у главноме, састоји се из антене, детектора и телефона (или апарата за аутоматско примање). Индуциране осциладије, постављене таласима у антени, одвише су браве да у телефону или телеграфској пријемној справи ивавову одвив. Детектор, састојећи се из електронске цеви, има за циљ да. допушта, струји да се креће само у једном правцу, јер само тако струја може деловати на пријемни апарат.

Електронска цев личи на обичну сијалицу за, електрично осветлење, и у свом најпростијем облику има, осим металног влакна, још и металан прстен, који га, без додиривања, окружава. Отруја из батерије загрејава влакно и електрони се одвајају “са, његове усијане површине. Шрстен је натоварен позитивним електрицитетом. Шрема томе он привлачи негативне електроне и предаје их проводнику. Отруја се сад креће само у једном правцу, од уси-

јаног влакна хладном прстену. Овај изум Др. Флеминга (1904.) усавршен је две године доцније у Ојед. Дрокавама тако да се директна али слаба струја повећа, сто, па и хиљаду пута, употребом више усавршених електронских цеви. Без ових, т. зв. ампљиона, примање са великих даљина, не би било могућно. Пријемни апарат састоји се, дакле, још из извесног броја ових направа.

'Антена, поред тога што служи као спроводник ва одашиљање или примање таласа, служи још ва, „регулисање“ апарата. Овако коло радиоапарата има т. вв. „природну периоду вибрације, тј. извесан број вибрација коме се најлакше одазива. Таласна, дужина, коју антена зрачи, под нормалним околностима, равна је њеној четворострукој дужини (код саставне антене узимају се у обзир дужине појединих жица), тако да антена дуга на пр. 300 м., зрачи таласе од 1200 м. Џомоћу калема и кондензатора, који се налазе у колу између антене и простора за испражењивање, природна периода вибрације апарала може се регулисати да таласи буду одређене дужине. Да би се пријемни апарат могао одазвати, потребно је да је регулисан на метарску дужину таласа који се желе примити. Ово се постиже помоћу калема и кондензатора, као код отправног апарата, и кад се овај услов оствари, каже се да су две ста-

нице у ревонанци, тј. у складу. Међусобна, сметња,

станица, које истовремено обављају посао, искључена, је на тај начин што различите отправне станице према уговору, употребљавају таласе различне дужине. Безжична телефонска веза. омогућена, је увођењем електромагнетсоких таласа, чије осцилације остају сталне јачине. Први је произвео ову врсту таласа Пулсен, који је оснивајући свој изум на ранијим радовима Дадела, патентовао га 1908. Овај систем служи се електричним луком. Више великих станица, употребљавају та, између осталих Оксфорд и Каиро. У новије време има, још два система. Један је помоћу алтернатора, који производи наизменичну струју веома високих осцилација. Овај изум везан је за име нашег Николе Тесле. Као што је познато, електротехника, бави се са две врсте струја: директном, која се држи истог омисла и јачине, и наигменичном, која непрестано мења смисао и јачину. Ова наивменична струја, осцијацијом електрона проигводи радиоталасе, само, при ниским осцилацијама, (60 у секунди за обично осветлење) они су сувише слаби да би могли бити примењени за, безжични саобраћај. Теслин изум машине са веома високим алтернацијама, омогућио је производњу јаких електромагнетских таласа. Станица Науен у Немачкој, која је тако снажна да њени таласи могу дошрети на даљину од 20.000 км. (дужина полупречника земље!), служи се таквом једном машином, коју је Фон Арко

„усавршио. Други систем, ивум Мајснера, употреб-

љава електронске цеви, сличне цевима које служе као детектори и амплиони, само внатно веће. Овај систем има ту добру страну, да је својом једноставношћу јевтиноћом дао могућност и најмањим станицама. да се њиме служе. А без њега не би били могућни ни данашњи ручни апарати за отправку радиоталаса.

Звук, као што је познато, производе таласи у ваздуху. Кад говоримо на обичном телефону, усталасани ваздух налази у микрофону танку плочицу (диафратму), која се повија према јачини таласа. Иза. диафратме налаве се угљена зрнца и ова, под променљивим притиском диафрагме, мењају јачину