Покрет

248

покрет

офицеари и подофицири у пензији; апсолвенти средњих школа и т. д. Трећа категорија обухвата бираче са три гласа. То су: чланови владалачког Дома; кардинали; одликовани ратном медаљом за храброст; каваљери Ордена Савоја, каваљери Ордена Св. Мауриција и Лазара и Италијанске Круне; редовни професори универзитета; ови који испуњавају барем три од !1 услова потребних за стицање права на - 2 гласа; итд.

Опште бирачко право овом реформом, наравно, постаје илузорно.

Сам посао око спровођења реформе (састав спискова и разврставање бирача по категоријама) изискиваће много времана, — много више него што се мислило у доба кад је изборна реформа наговештена. Већ ти технички радови искључују могућност нових избора пре краја будуће јесени. Међутим, ако се уважи, да и процес оптуженима ради убиства Метеотија треба да буде свршен на време, тако да не буде од непосредног утицаја на расположење бирача у изборима, онда је лако увидети да консултовање бирача не може бити пре доидућег пролећа, дакле годину дана касније него што се, још пре две недеље, предвиђало. Но, ипак, ваља имати на уму, да у садашњој фази Италија не излази из серије изненађења и да с тога свака прогноза губи вредност са моментом у ком је постављена. Од нових законских пројеката који су изнесени пред Комору, за Италију има нарочиту политичку важност пројект „закона о тајним удружењима“. Том закону је циљ да стави под контролу Владе италијанску масонерију. У колико ћеу том успети, то је друго питање. У мотивацији пројекта вели се: „Ако се и могла сматрати оправданом ексистенција и активност тајних удружења у време робовања, као средство богбе подјармљеног народа против туђинца, таква удружења су морали нестати или се преобразити онога дана када је, поставши ослобођење и уједињење народа остварено, постао допуштен сваки облик активности којој је циљ да подиже национални дух. Свака врста тајних удружења, чак и ако се допусти да им је циљ етички и правно допуштен, самим тим фактом што су тајна, мора се сматрати непомирљивом са суве реношћу држеве и са једнакошћу слободе свих грађана пред законима“. — Затим се каже: „Једна од највећих опасности од удружења које оперишу скривеним и тајним путевима јесте у њиховом ширењу међу државним чиновницима, судијама и официрима војске и морнарице. Нема никога ко не увиђа колико је опасно и управо фатално за ауторитет државе у унутрашњости и за њену независност према иностранству, ово постављење једне приватне и тајне хијерархије изнад хијерархије државне и јавне. Слобода, то јест независност према туђинцу, тако скупо плаћена и тако скупим средствима одржавана, озбиљно је доведена у опасност овом пенетрацијом тајних друштава и у најделикатније гране државе, — друштава која избегавају сваки надзор и контролу а која често имају центар своје управе у иностранству.“ У мотивацији се такође вели да тајна друштва, „која принуђавају своје чланове на ћутање, чак и под цену лагања, доприносекорумпирању и изопачавању италијанског карак-

тера, који по својој природи воле искреност и отвореност.“

ПРИМЕНА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ДРЖАВЕ НА РАДИЋЕВЦЕ

Кад је, последњег дана :920. године, објављена Обзнана против комуниста она је дошла као изненађење свима, чак и клубовима тадашњих Владиних партија. Напротив, ово што је последњих дана прошле године јавност крстила Обзнаном, а што је у истини примена Закона о заштити државе и на Г. Радићеву странку, није изненадило никог. Јер скоро две недеље се преко шгампе наговештавало, како се влада спрема на такав корак. Од друге половине прошлог децембра, сви листови с дана у дан имају рубрике: Распуштање Х РСС. — На синоћњој седници владе је решено да се на ХРСС. примени Закон о зоштити државе, —

У очекивању Обзнане. — Влада ће данас објавити Обгнану. — У очекивању те „Обзнане“ прошао је

и католички Божић и дошла Нова Година. М тек сутра дан, заправо у ноћи између !. и 2. јануара ове године, „објављена је Обзнана“, то јест обавештена је јавност да је, осам дана раније, 23. децембра, Манистарски Савет донео решење о примени одредаба Закона о заштити државе на ХРСС. Примена Закона почела је истога дана: почела су хапшења радићевачких првака и бивших народних посланика, преметачине, растурање партијских организација. Али пошто су радићевци за времена били обавештени о оном што им се спрема, имали су могућности и прилике да организују одбрану. Нешто су они у том смеру несумњиво и учинили, али не све што су могли. Сам Радић, на пример, који није желео да падне у руке властима, није успео да избегне апс. Његово држање приликом ашшења најачи је морални успех и, ако хоћете, и морално оправдање Владиних мера. Ј р оно доказује, да је тај човек тотално лишен способности за оцену својих поступака: он, идол маса, вођа народа, шеф револуционарног покрета, пресумптивни диктатор, у моменту кад му је полиција грунула у кућу, не зна ништа ни достојанственије ни разумије, него да се, као „лудо дијете“, сакрива у некакву рупу у зиду, где ће га полицијски чиновник ухватити за ногу и дрмусати, и одакле ће потрбушке морати плазити да би могао протествовати у име повређеног достојанства народног посланика!.. Кад је тако смислио план о својој личној заштити и безбедности, — са колико је тек интелигенције, критике и расудности морао смешљати оне своје далеке политичке и социјалне планове о новој мапи Европе!

Радић је уапшен 5. ов. мес. Према томе, за пет дана читаво вођство странке било је у рукама власти, дакле могло је бити изведено пред суд. Али недељу дана касније, 12. ов. м. надлежни 3агребачки Судбени Стол донесе решење којим _се казнени поступак против свих оптужених лица обуставља. Изузетак учињен је једино за самог Радића, но и то из формалних разлога. Радић је, на име, „ускратио исказивање пред судом с разлога, што је повређен његовим ухапшењем и обављеном преметачином по редарству односно стављањем у судбене узе његов заступнички имунитет,“ а суд није

уважио тај разлог, па је с тога решио, „да се Стје-