Покрет

226

ПОКРЕТ

Индустрија танина је паралисана. Највећа, Гутманова, творница не ради јер не може да продукује по садањим ценама. Узрок је што Држава фаворизира ослобођењем од царине увоз екстракта квебраха Код нас постоји уверење да је квебрахо бољи за штављење од тазина. [0 је уверење попогрешно јер смо ми раније извозили танин у Енглеску и Холандију и продавали га по бољој цени од квебраха на тамошњим тржиштима. Да би ова индустрија понова оживела, требало би ограничити на минимум увоз квебраха.

Но највећа се дискусија водила око питања кредита.

По својој обилности дрвена би индустрија требала 1'/, до 2 милијарде кредита, Народна Банка не ставља јој више од 50,000.000 — Дин. Целу осталу потребу мора да подмирује из банака по веома скупом каматњаку који апсорбује сву добит.

Ранија акција за индустријски зајам у иностранству пропала је јер је Држава одбила да да своју гарантију. Међутим сад се показало да би први ануитет тога зајма био отплацен самом ажијом. Примећено је да индустријалци нису били довољно солидарни приликом покретања акције. о том зајму и изражена је жеља да та солидарност у будуће буде потпуза.

Има код нас већих предузећа која имају своје старе везе у иностранству и користе их али су на-

рочито погођена кризом чисто домаћа предузећа. Од како је Беч крахирао са спекулацијом на француском Франку, криза је и у тим већим предузећима која су је мање до тада осећала. Према томе, солидарност ће сада бити јача. ;

__Све су ове невоље конкретизиране у резолуцијама које су усвој-не од пленума и у којима се тражи помоћ од Владе и Народне Банке.

Држава мора да помогне индустрији која представља 259) целокупног извоза, тим пре што су Чехословачка и Аустријска индустрија преживеле своју кризу и јављају се као конкуренти нашој користећи нарочито јефтине водене путеве и што у Италији продуценти добијају кредит од 79) док га наши морају плаћати 20 и 30%/,. Румунија исто тако увози код нас дрва користећи непогодан положај домаће индустрије због великих тарифских ставова. Држава треба да изведе декласификацију робе и снизи ставове јер ће одричући се једног дела непосредне користи добити више посредно развићем домаће радиности и сузбијањем скупоће. (Обустава рада по стругарама и шумама довела би до беспослице 30 – 40.000 раденика а последицетога би биле свакојако неповољне,

Акција коју је покренуло Министарство Шума и Руда даје наде да ће се ипак поћи добрим путем.

Др. Стева Поповић

ВРЗИНО КОЛО "

= РОМАН —

Богослав Војновић — Пеликан: Из Дубровника

Како су били далеко од обале то окренуше Локруму и већ после неколико тренутака, једрилица је пловила по тихој води залива по коме су се пружале сенке обалских борова.

После пљускања воде, тишина на острву, и онако пригушена, учини се још пригушенија. Неколико тренутака нико од београђана није умео лепо да корача по суву. Олги се још увек чинило да се све око ње окреће, и да јој се испод ногу измиче тло, те је морала да затвара очи и да се хвата за пријатеље, да не би пала. Уосталом њу је одмах узео под руку Рачић и повео је алејом. М остали изађоше, У чамцу беху остали још Лена и Антун.

Димитрије пружи руку Лени да изађе, али она се направи да не види пружену руку и окренувши се Антуну, који је савијао једра и редио барку, упита:

— А зашта је овај камен 5

Димитрије спусти руку и ћутећи пође за 0сталима. Антун поче да објашњава, али некако мрзовољно и нерадо, како се тај камен са конопцем спушта на дно да би одржао барку даље од краја, како је таласи не би дотерали до обале и лупали о стене итд. Лена већ није слушала. Приметивши да је Димитрије пошао за осталима, она скочи из барке и без воље крену стазом. Шљунак је шкри~

пао под ногама и она у том тренутку помисли: — Па штар Овк су у ствари досадви... _ А цело острво било је као зачарано. Све је било затопљено Нутањем и мирисом рузмарина и боровине. Тек би с времена на време залутао ветар са мора пробудио стазе лаким шуштањем. палмино лишће се стресло као под лаком дрхтавицом, и мир би опет завладао сунчаним острвом. Што се дубље улазило у њега тишина је бивала све већа, а утисак сна још потпунији кад се пред човеком одједном кроз зеленило, обрастао бршљаном и ружом пузавицом, помаљао дворац, са чврсто затвореним капцима, преливен белином и сјајем поподневног сунца, Бивши бе“едиктиски манастир, бивши двор несрећног цара Максимилијана, кога убише у Мексику, бивши... Историја је дуга. Преграђиван, до грађиван, паљен, рушен, подизан, двор је онакав исти како га је напустио дар Максимилијан да би

отишао у царевину где ће га и убити, једино што