Покрет

покРЕТ

Иницијатива у преговорима о савезу потекла је од италијанске Владе, односно од Краља Виктора Емануела П[ и његове најближе околине. О току њихову и негативном завршетку реферисао је ових дана у париском Тетр5-у (бр. 28177) ње. гов римски дописник Жан Карер, коме је текст пројекта уговора и аднекса као и текст разних телеграма коју су у вези са преговорима саопштио директор италијанске ревије Шизталопе де! Роројо, Марио Собреро. Овај је опет до тих долумената, који су до сад били необјављени, дошао добротом грофице Нигре, снахе грофа Нигре, некада дуго: годишњег амбасадора Италије у Бечу.

Преговори су почели у јуну 1869. Али Наполеон их је брзо пресекао, не хтејући да чује за италијанске претенсије на Рим: „Рим је — то му је био одговор — сувише висока цена за савез“.

Годину дана касније Француска је била увучена у рат са Пруском или тачније: са Немачком, јер су с Прусима биле и све остале немачке државе. Сад се Наполеонова Влада сећа прошлогодишњег пројекта, и сад она даје иницијативу за обнову праговора. Али и опет, и ако би савез моментано највише добро дошао Француској, ипак од њене лакомислене Владе, која ће је после два месеца одвући у катастрофу, долазе главне сметње. Окретни италијански дипломати (у првом реду Висконти Веноста) тада су мислили да отпор Наполеона и његове Владе скрше заобилазним путем. По том њиховом плану, имале су Игалија и Аустрија склопити уговор о савезу и тако готов савез понудити френцуској Влади, која га, рачунало се, неће моћи одбити. Али само један део овог плана је изведен: на име, Аустрија и Италија сложиле су се у пројекту уговора о савезу, — и на том је ствар и остала.

Ово је главни садржај тог пројекта:

Чл. 1. Офансивни и дефансивни савез који закључују данас Њ. В. цар Аустрије, краљ Угарскеи краљ Италије трајаће до свршетка садашњег рата (фравцуско-немачког), а продужиће се, ако ниједна од уговарајућих страна после закључења мира не буде сматрала опортуним да га откаже.

Чл. 2. Њихова Величанства гарантују реципрочно интегритет својих територија.

Чл. 3. Њихова Величанства неће закључивати никакав нови савез и неће потписати никакав уговор који се односи на садашњи рат без предходног споразума међу собом.

Чл. 4 Њихова Величанства, којима је садашњи рат дошао изненада, за сад изјављују своју неутралност која ће, разуме се, бити наклоњена Француској Чл, 5. За одбрану ове неутралности, у случају потребе, Њихова Величанства ће своје војске мобилисати.. Чл. 6. Кад буду довољно снабдевени оружјем, Њихова Величанства ће се споразумети о заједничкој акцији, или у виду комбиноване акције или у виду уласка у рат. Једном речи, Њихова Величанства ће се сагласити о даљем свом политичком и војном држању.

Чл. 7. Већ данас, Њ. В. цар Аустрије, краљ Угарске обвезује се да ће употребити своје добре услуге код Њ. В. цара Француза, да би се добила не само непосредна евакуација Папске државе од стране француских трупа, него и то да се та ева-

977

куација спроведе у сагласности са жељама и интересима Италије, и на начин да се огарантује унутрашњи мир Краљевине.

Чл. 8. Овај уговор остаће тајан док то уговарајуће стране сматрају потребним. Ратификације биће измењене у року од четири недеље, а и пре ако је могућно.

Тајни додатак уговору.

Чл. 1. У случају да Њ. В. цар Аустрије, у току рата између Француске и Пруске, буде принуђен да за сигурност монархије прибегне оружју; у случају да Русија, било поводом ове иницијативе Аустрије, било из своје иницијативе, такође уђе у садашњи рат, Италија ће се сматрати у обвези да помаже Аустрију у акцијама које ће ова предузети према Париском уговору од 15. априла 1856. У том случају, сматраће се савез између Аустрије, Италије и Француске перфектим, под условом да претходно Њ. В. цар Француза прими овај уговор.

Чл. 2. гарантује интегритет територија.

Чл. 3. У име компензације за помоћ коју Њ. В краљ Италије гарантује Њ. В. цару Аустрије у садашњем рату, Његово Царско и Краљевско Величанство пристаће да граница између обадве државе (Италије и Аустрије), по пристајању становништва у Алпима, буде повучена на етнографску границу изнад Лависа, а исто тако и на подручју источно од Соче.

Чл. 4. Њ. В. цар Аустрије, краљ Угарске 06везује се на добре услуге код Њ. В. цара Француза, да би ове клаузуле постале база приступања Француске овом савезу: „У случају да судбина оружја буде склона савезницима, Француска пристаје на исправку граница према Италији у подручју Нице, која исправка обухвата базен Роа и Бевера. Италији ће се омогућити, у интересу њене трговине, база у Бизерти.“

Пројект је добио дефинитивну редакцију 27. јула 1870., дакле 10 дана после објаве рата. Наполеону је поднесен 3. августа, у Мецу, дакле три дана пре првих битака, што је у овом рату значило и првих пораза Француске, и равно месец дана пре седанске катастрофе. Наполеон је пројект одбио с мотивацијом, да у „римском питању“ не може попуштати. Али то питање је исте године решено у интересу Италије, која је умела да се користи поразом Француске. После непуног деценија Аустрија је постала савезник Немачке, а четири године касније и Италија. Место Тројног Савеза Француско-аустријскоиталијанског дошао је немачко-аустријско-италијански, који ће трајати све до 1915. године.

АПЕЛ МАТИЦЕ СРПСКЕ

ПОМОЗИМО СТОГОДИШЊУ оБНновУ МАТИЦЕ СРПСКЕ!

На Св. Саву 1926. навршује се сто година како је основана. Матица Оршака. За то време Матица, је издала шреко 300 књига, Лелописа и многа друга корисна дела, на пр. 145 књига за народ и 48 књига Матице Орпске; помагала је нар. шросвету приређивањем културних свечаности, јавних шредавања

и саветовања о стању у народу и како да се народу помогне; степендијама својим, међу овима и знаменитом задужбином неумрлог (Саве Текелије т. зв. Те-

келијанумом знаљно је појачала, и националних вођа и радника.

"Оветски рат је и Матици нанео многе ударе: за аустроугарски ратни зајам узето је од Матице преко милијон круна; послератном (редукцијом 4 бивше круне на ! динар оборене

редове наших просветних