Покрет

ПОКРЕТ

Ни Итајтија, са, своје стране, није пропустила птрилике да код албанских Влада изради концесију ва експлоатисање петролеума у Албанији. Довољно је напоменути да су већ крајем 1913. почела италијанска истраживања у Албанији и да је 1917. године, за време војних операција, италијанска Морнарица, у једној пространијој зони та иотраживања наставила, започевши, у исто време у околини Валоне вадити по неколико центи петролеума дневно. Евакуашија Албаније од стране Италије, 1920. год., не може се сматрати доказом за њено дезинтересовање ва. албански петролеум. У толико мање што су италијанске Државне елезнице и шрошле, 1924. п0дине, преговарале са албанском (Владом о концесији ва. екоплоатацију једне површине од 50.000 квадратних хектара, ва педесет година.

(Са стране енглеске тврди се, да концесија ентлеске компаније, отако сужена као што је уговором од 1928. године, не искључује могућност да и Италија добије исту такву концесију.Али врло је лако мо. гућно да је она зона на коју полаже искључиво право ентлеска, компанија једина која стварно обећава, рентабилну експлоататију, јер су у тој зони обухваћена сва највећа петролиферска, поља, Албаније. И ако би, дакле, енглеска концесија вредела само ва. једну ограничену зону, у истини би она, значила монополисање петролеумеских продукција у Атбанији у рукама Енглеза.

Питање албанског петролеума. не може се расматрати само са правног глелишта: морају се, тритом, узети у обзир и интереси Италије и Велике Британије. Иташтија тражи албански петролеум (ва, директне своје националне потребе; Енглеска, само зато да, ојача. свој, и без тога доминантни, положај на, петролеумском тржишту.

Тако изгледа ово петролеумско шитање под светлошћу 'итатијанске званичне истине. Но чини се да, у овом случају, офипиовна, петина није далеко од фактичне. Али и по том италијанском прикавивању излази, да су енглески каштитатисти шретексти италијанске. (Стоји такође и онај италијански шриговор енглеској компанији: да (се само привидно одрекла. монополисања екоплоаташије албанскот петролеума, док је у ствари монопол задржала. Али да, ли ће се у том ишта, више моћи изменити, — то је неизвесно. Јер што Ентлези једном ухвате, не шуштају лако из руку. Бар не (без концесија одроварајуће вредности (на. другој страни. По информација, и италијанских и лондонских стистова, питање албанске концесије сад је предмет живе дискусије између Мусогинтеве и Балдвинове Владе. Значи да се ТОМ питању, с једне и с друге стране, даје знатна 'важност. Могућно је да ће се Италијанима у неколико изићи у сусрет.

КОНТРАДИКЦИЈЕ Г. ЦАНКОВА

Ако сутра. у Бугарској буде оборен режим Данкогва, ко ће му бити наследник • Питање (се само сеобом намеће, јер оно што се догађа код нашег источног суседа и 'најлакомисленијем оптимисти мора да 110љуља веру у сталност садапшње владе. Од свога долајска (на власт, тојест од 9. јуна 1928. године, |до данас, дакле за. скоро 20 месеца, та влада није успела да колико толико нормагтиву је штриштике (у Бугарској: и сада, као првих дана шосле државног удара, поји је донео катастрофу Отамболијском и Земољоделском Оагвезу, та. влада мора свој опстанак да (брани ору-

315

жаном силом. Влада је у перманентној опасности да буде превратом оборена, а Бугарска је, под таквом владом, постала, земља атентата и политичке хајду"тје. Атентатима, већ (се ни броја не зна. У року од последњих шет дана, у самој (Софији, њихова су жртва. две видне политичке личности: Никола. Милев, директор листа, Олово“, један оддуховних вођа. Влад. партије (у исто време, и један од вођа македонских ајутономиста), (убијен је у Софији 13. ов. м., и убице му нису ухваћене; 17. ов. м., убијен је ион у Оофији, један од шефова бугарске комунистичке странке, "Подор Отрашимиров. И његове (убице остале су непознате.

Некад су ова утамањивања у Бугарској била, у главном, специјалитет Македонаца: они су се међу собом сатирати, а ако је погинуо и који аутентични Бугарин, то је био само шауветак. Међутим, сад је пизуветак постао правило, ша се бугарски јавни градници данас тамане као некад македонски.

Да, ли је за тако несносне прилике једини кривац Цанковљев режим, о томе може бити спора, али о чему не може бити спора то је, да режим није стособан да том глу учини крај. А један режим који није у стању да ва две подине једној земљи осипутра, ни најелементарнију безбедност самим тим је осуђен.

Ма како се судило о режиму покојног СОтамболијског, стоји факат да је он Бугарској донео мир и обезбедио га. И под тим режимом постојата је комунистичка, странка, али није (била ни мало ошасна. Комутистичких алљентата, није било, а на комунистичку револуцију нико није смео ни помишљали. (Стамбогтијски је оборен и дошао је режим Цанкова. И шта видимо: одмах после два месеца, у септембру 1928., Бутарска, је у пламену комунистичког устаника. Устанак. је додуше угушен, али његов слом није донео стабитизовање новог режима. Јер сваки час се јављају спорадичне побуне, а то не би било могућно кад би Бугарска, осећашта, онапу 7. Цанковљеве владе. 'У почетку, после 9. јуна 1928. та влада је имала шротив себе: Земљоделески (Савез (друбаше), маке-

· донске федералисте и комунисте. То су шротивнтици

три разна типа, са политичким пиљевима који се не само не подударају, нето су "често и отречни, Али својом "чудном политиком Г. Цанковљева влада је сва та, три шротивника, сатерала, у исти табор и тако учинила најмоћнијим најопаснијег и најпредувимљивијег: комунисте. Она је обезрлавила вемљоделце и самим тим предала их комунистичком вођству. Нису, разуме (се, бугарски сељаци шостали шристалице комушистичке шартије, али то (бољшевици од њих и не траке: довољно је да они дају војску ва револуционарне потхвате, а кад револуција буде триумфовагта, нико неће, у Бугарској још мање него у Русији шитати за жеље и вахтеве сељака. Г. Цанков је, дакле, отеравши (бугарске сељаке шод комунистичко (вођство, знатно (увећао (бољшевичку (ошаоност не само ва Бутарску него и ва читав Балкан. И ако би каква, револуција. оборила садашњи грежшим у Оофији, највише је вероватно да, би та револушија. донела Бугарима (богшевичку дикталуту.

Још једно зло донео је режим Г. Цанкова: он. је Македонски (Комитет учинио главним (стубом 'својим. Македонски Комитет, пак, шовлачи «са собом једну _ непријатељску шолитику) шрема најближим суседима (Бугарске. За такву политику, опет, Бугајрска данас може добити подршку само код шроповедника немира 'и хаоса, дакле код бољшевика, а мора, наићи на отпор код свих фалтора стабитива-