Покрет

покрет 397

треха. Јер кад је отворио уста да би исказао шта, (је то, шо његовом мишљењу, источни грех, Г. Костић направио је један други, грех комплетне ипноранције, грех савршеног незнања. и неразумевања основних појмова, што значи грех више него смртан, прех богохулан и можда неотростив ва, (вјеки вјеков. Да би се Г. Костићу могао опростити (учињени грех требало би, по нашем митљењу, да Свети Дух станује с Г. Костићем у истој соби бар толико година колико је шровео На Земљи Господ наш Исус Христос. Па и после тога Г. Костић морао ои јако мотрити на оно што излавичзиз његовот шера...

Ево шта је (поред осталог) казао Г. Костић у своме чланку Једно драгоцено сведочанство из ХМ]]] века (б0ожићни (додатак листа „Време“ од 1925. вол., стр. 18.):

„--У колико се, пак, Рељковићева Олавонија, баш у католичком делу коме ш Рељковић трипада, осећала „српском , види се јасно на њеколиким местима у Сатиру. Тако на пр. у “. песми (Посело) пде жене отоварају људе а шретресају и (једна другу, једна од њих (кашеланова куварица) ребацује баба-Мари због чарања п врачања па је подсећа како се она. свега тога „ђаволства“ јавно одрекла „на крштењу и источног греха опроштењу (стихови: 925 и 926). Значи да је та баба-Мара (из оних првих досељеничких генерација из времена Великих – Овоба (1690—1789) које су биле источно травославне, док нису шодлегле систематском, често и насилном, католичењу ишли унијапењу..."

То, тај ужас, ту неверовалност, ту страхобу, изговорио је Г. Костић!!! Сад само треба (да наиђе на нас несрећа. да какав ГР. Клајић или Г. СОркуљ натрата на ове редове Г. Костићеве те да његов грех баци свима Орбима на леђа и тиме још више компликује српско-хрватски проблем!... Него од тота ваљда ће нас спасти усрдне молетве оних који истински жале грех Г. Костића.

=

По реду који постоји код нас и који је не само освештан традицијама неро и лотљуно умесан, наше школе (узимају за штколске књижнице само оне књите и часописе које им пропоручи Просветни Савет Министарства Просвете. Шрепорука росветнот Савета потребна, је за то (да сету школске и народне књижнице не увлачи којешта. Извесно, наши јучитељи нису ни неинтелитентњи ни робови. Они су ју стању да оцене сами шта је добра књига и шта је добар часопие. Они нису без сваке иницијативе, и кад имају за то буџетске могућности они набаве и књиге ш часописе које они лично сматрају добрима а које или немају или само још немају препоруку Господина Митистра. Никада одговорност за доору радњу не може бити ни велика ни тешка. Али да би се та одговорност учинила сасвим излишном или тачније непостојећом, писци или издавачи књига и власници часописа који желе да им издања допру (до ормана, школскиг и народниг књижница старају се да стекну препоруку Просветнот Савета за своја шиадања и тако учитеље шрвенствено основних школа ставе само пред избор препоручених издања а не и пред одлуку за одабирање нешпрепоручених. До препоруке пак Просветног Савета долази се нередовним а у изузетним зриликама и редовним путем, т.ј. кроз главну капију Министарства Шросвете, што значи (без интервенције разних _ стрина, кумова, академичара, министарске послуге, или министарских пријатеља. Кад се иде оним првим нередовним путем или кад се ужива Господин — Министрова благонаклоност т. ј. кад је наш друштвени и наш културни морал на страни издавачевој онда учитељи наших школа (добијају не само обичну него чак и јако наглашену препоруку Господин — Министрову да се претплаћују на оно и да купују оно што им се тако рећи... нареди...

Давно, пре скоро годину дана, ударивши на главна, врата Министарства Просвете, „Покрет“ је затражио шрепоруку Шросветног Савета за шродирање у школе, основне у првом реду јер њих има највише. „Покрет“ је часопис који има штуно право и на тражење и на брзо добијање такве шрепоруке; он шма на то тако недумњиво шраво да не налазимо умесним задржавати се на његовом објашњењу (и детаљном излатању. Но месеци су пролазили као дани а из Министарства Шросвете никад ни одговора „Покрету“. Високи функционађри те највише наше вваничне шросветне установе сматрали су за [Тате да месецима примају бесплатно часотие, да чак и рекламирају непримљене бројеве, прољуштајући при овему том да изврше дужност коју они имају трема сваком културном делу код нас.

Хајде, помислили смо, кад видеомо да од препоруке Просветног Савета нема ништа, да покуштамо нешто друго.“

Кад нећете да трепоручите школама, да својим буметским средствима откуше мало наше културне робе, откупите ви вашим те поклоните откуп сиротињи. Нама ва увар, нако је реч о маленкоотима, а сиротиња радо прима поклоне, Те сачувајте тако бар мало образа кад већ не можете да испољите памети које, видимо, немате. — Те „Покрет“ упути овако писмо Господину Минтстру:.

„Гостодину

Министру Просвете Београд

Администрација „Покрета“ грасполаже са 200 примерака друге књиге „Покрета“ која чини засебну целину а чија је књижарска цена 100.— (сто) _ Динара по комаду. Рађена с много савесности и трошка, ова књита нашла би своје добро место у свакој народној вњитици,

Молим Господина Министра да ми из кредита којима. Министарство Шросвете располаже откупи ових 200 примерака. друге књиге „Покрета.“

12. Септембра, 1924. тод. „Покрет“ у Београду. (потпис)

Убрзо, после непуних пет месеца, добисмо од Министађрства Просвете овај смишљени одговор: Апмиатистралији · „Покрета“ Београд Оредишни Одбор за Народно Шросвећивање одтучио је да се „Покрет“ може шрепоручити за варошке књижнице, () овоме се извештавате знања ради. По пријему к знању, акт вратите, 0. Н. Бр. 69748 Министарство Тросвете 12-1-1995 т. (поттие) у Београду.

(

Нашто ми, узевши одлуку на знање, одговорисмо Господину Министру овако:

„Гостодину

Министру Шросвете Београд

Повратком акта Алмтнистрацији част је саошштити Господину Министру Шросвете да жали што није више у могућности да одржи понуду учињену 12. Септембра. прошле године. Друга књига „Покрета већ је распродата и њени завршни бројеви шаљу се само оним шретплатницима који су раније узели прве.

Што се тиче одлуке Господина Министра Шросвете о „Покрету“ изражене у свом акту, Администрација није у стању да контролише њену вредност те не може ни да се изјасни о томе (да ли се слаже с њом или не.

=

7. фебруара, 1925. год. Администрација „Покрета“ у Београду. (тоттис)

Тако се објаснисмо. Документа објашњења налазе се у архиви Мишистарства росвете. Сал се може очекивати наредба Гостодина Министра школама о забрани треттлаћивања на „Покрет“ да би цео овај културни посао добио, од стране Министарства Шросвете, свој достојни етилски завршетал. Међу најлепше песме Змај Јованове спада, данас репко кад помињана и мало знана, Онохватица Из Дрине, једна песма која је сама (довољна да своме творцу учини име шезаборавним за свагда. Та песма гласи:

„из ДРИНЕ

Шитају се птице подриншце: „Чије местве леже покрај Дрине Чиј вијенац брзом пшлови Дрином 2 Што га вали нису птропуталиг“ Прозборише (рибе Ћуталшце:

„Ло су местве Гојкове невјесте

Што је мајка даде за недрата; Вијенац је са: њезине главе

'Мргак њојзи ша мрзак и Дрини; —