Покрет
190 покрет
ресна стопа не може прећи средњу продуктивност пласираног капитала, јер у том случају не би нико рефлектирао на зајмове, пошто би исти, пласирани, давали мање него што износе интереси на зајмове.
Акумулација капитала досегла је пред рат завидну висину, па је ради велике понуде и интересна стопа била ниска. Стварању капитала много је допринела и штедња, која је у капиталистичким државама проглашена управо хришћанском врли: ном. На тај начин стварала се једна нова друштвена класа, која је вукла интерес на интерес од свог пласираног капитала и тако проводила лаки живот, а да није активно сама учествовала у стварању добара. То је била класа рентијера, творевина и понос 19. века. Смисао за штедњу нарочито се подстицао у средњем сталежу. Цели тај систем штедње оснивао се на вери у стабилност новца и прилика на новчаним тржиштима. МИ баш тај средњи сталеж био је осуђен да први осети да је та вера у стабилност новца погрешна. Тенденција новца, да пада у својој вредности, од увек је била против-отров и против-дејство последицама акумулације капи: тала путем повлачења камата на камате и путем наследства добара, јер таква акумулација кочи привредни и друштвени напредак човечанства. Та тенденција новца, да пада у својој вредности, понављала се у историји неколико пута, но увек у ма. њем обиму, тако да није могла поколебати веру у његову стабилност, нарочито ради брзог једноставног враћања старих првобитних односа на новча ном тржишту. Светски рат довео је ту тенденцију до њеног најјачег изражаја, па је обезвређење новца успело да у финансиски јакој Енглеској велики део рентијера уништи, док је у другим од рата јаче оштећеним државама класа рентијера потпуно уништена.
Ситуација на новчаном тржишту после рата знатно се променила. Сталан пад вредности новца и сталан пораст цена стварним вредностима ство рили су тежњу, да се сва расположива новчена средства уложе односно претворе у стварне вредноте. У стварне вредноте претварала су се не само властита новчана средства него и добивени кредити. И управо ова последња чињеница веома је важна за правилно просуђивање развоја новчаног тржишта. Ради објашњења навешћемо један пример. Трговац позајми извесну суму уз извесну интересну стопу на годину дана. Уложи новацу робу. После годину дана враћа новац и интерес, но тај новац после годину дана стварно знатно мање вреди него онда, када га је он примио. Роба, напротив, што ју је он за тај новац купио, скочила је у својој вредности. Трговац је дакле зарадио на паду вредности позајмљеног му новца као и на порасту вредности купљене робе. Процес веома једноставан и није изискивао никакву нарочиту стручну спрему. Могућност зараде била је дакле дата сваком ко је могао да добије вересију и да са тако добијеним новцем купи робу. Тражња кредита била је огромна. Кад се помисли да је код сваке интересне стопе у то доба услед пада вредности новца реална инте: ресна стопа била заправо негативна т. ј. да је веровник добивао мање него што је дао упркос урачунатим интересима и према томе губио, онда је јасно да се интересна стопа морала пењати, да паралише ту негативну реалну интересну стопу. Интересна стопа новца доиста је досегла знатну ви-
сину, но ипак није могла спречити даљу тражњу кредита, јер никад није могла да иде корак у корак с порастом цена робе. Већи пораст интересне стопе новца следко је већи пораст цена робе, пошто је трговац рачунао с даљим падом новца. Као што је трговац зарађивао, тако су зарађивали истим начином и новчани заводи и индустријалци. Сви су пласирали своја новчана средства у стварне вредноте, Кад је послератна велика потражња становништва за робом сатурирана, наступа депресија, а уз то придолази још преокрет у валутној политици, која скреће у правцу дефлације. Она наступа у знаку јачања вредности новца и делимичног пада цена роби. После дефлације долази дуги период стабилизације и оздрављења привредних односа насталих у време инфлације. Ситуација се из основа преокреће. Толико повлаштени дужник запедау незгодну ситуацију, да враћа под силу своје дугове у делимично оснаженом Динару и у време највеће депресије у привреди. Прво време била је оштра акутна криза новца у целој привреди. Први су ту кризу преболели наши новчани заводи. Рестрикције кредета и притисак на дужнике помогли су после мучне борбе новчаним заводима, да постигну понова своју ликвидност, коју су изгубили у време инфлације имобилисањем свог капитала у разна подузећа. Данас новчани заводи имају до: вољно расположивих средстава, но индустрија још увек страдава од несташице кредита. У колико којој индустрији и успе, да добије кредит, то је интересна стопа тако висока, да је пласирање таквог кредита у производњу у данашњим приликама го: тово нерентабилно. Излаз из ситуације лежи једино у снижењу интересне стопе.
Питање снижења интересне стопе на кредит покренула је прва Народна Банка, полазећи са становишта да има право захтевати од новчаних за. вода, који код ње уживају реесконтни кредит, да снизе интересну стопу. Захтев управе Народне Банке ишао је за тим, да се максимализира интересна стопа како на кредит, тако и на улоге. Та мера Народне Банке није наишла ва потпуно одобравање, нарочито не у београдским банкарским заводима. Указивало се на велике режије и на вемогућност једномерног укамаћења улога код великих и код малих новчаних завода. Мера Народне Банке није донела жељеног резултата.
Интересанвтнија је акција Савеза новчаних завода у Загребу за снижавање интересне стопе. Она такође није до сада донела никаквих видљивих резултата у погледу снижења интересне стопе на кредит, али је од велике важности по оздрављење односа на нашем новчаном тржишту. Концем месеца марта разаслала је управа Савеза новчаних и осигуравајућих завода Краљевине С. Х. С. својим члановима један циркулар следећег садржаја: После преговора вођених између загребачких новчаних завода створено је у ствари максимирања каматњака на улоге и потраживања у домаћој валути утаначење, чије важније установе гласе: Утаначење ступа на снагу !. априла 0. г. и важи неотказиво до 80. јуна о. г. Евентуални отказ има следовати шест недеља пре истека поменутог рока, т. ј. до 15. маја о. г. Уколико отказ не наступи до 15. маја о. г. продужава се утаначење аутоматски за даљих шест месеци, при чему за евенгуални отказ остаје отказни рок од три месеца. За улоге и потражи-
--