Покрет

494 покРЕТ

писца „Окампола“ и романа „Златна Дора“. Три слике доста кратке, два лица (младић и девојка), један дан, од јутра до вечери. Брза љубавна авантура испричана. као фељтон, са много живости и благог хумора. Не може се рећи да немају право они који налазе да је то литература која сем циља да забави нема ни један други; али они који сами себе не схватају трагично и не налазе да је недостојно интелигентног 40века прочитати, ради разоноде, и који роман Гастона Леруа, моћи ће са извесном мирном пријатношћу да проведу два. сата, гледајући овај комад. Играли су Госпођа Дугалић и [. Драгутиновић а режирао Г Момчило Милошевић.

И „Малу Бираги“ и „Јутро, дан п ноћ“ превео је Г. Тодор Манојловић.

Стари романтични комад из нашег предратног репертоара, Две Сиротице, који је даван приликом прославе двадесетпетогодишњтце глумачког рада |-ђе Харитоновић и од тада још два пута, изгледа да неће бити довољно искоришћен. На другој представи, у Новој Згради Нар. Позоришта, пола сале било је празно. А треба само чути спонтане и искрене аплаузе кад слепа Лујза у претпоследњој сцени узвикне: „Хенријета! сестро!“ или кад мајка на крају комада полети некада изгубљеној и сада нађеној ћерци у загрљај, па видети да још публика коју узбуђује тај наивни репертоар постоји, и да један комад као „Две Сиротице“ може дуго да пуни кућу. Иагледа да су изашле из обичаја представе са особито сниженим ценама. Њих би требало давати што чешће, и оне би се сигурно исплатиле. „Две сиротице“ прећи ће из Нове Зграде у Мањеж. Уверени смо да би довољно било да цене местима буду толике колике су на послеподневним представама па да комад иде више од месец дана, из дана у дан, и да позориште увек буде пуно. А ти популарни комади у Мањежу могу много да допринесу успостављању буџетске равнотеже у Народном Позоришту.

МУЗИКА

КЋОНЦЕРТИ

Е После првих концерата ГЛГ. Боровског, Орлова, Др. Вајнгартена, Филхармоније и других који су били у октобру и новемору месецу наступило је затишје до пре два месеца, када се шаненада музички живот поново развио. Свака недеља има бар по два концерта, који се обично изводе у салама „Мањежа“ и Нове Зграде Народног Поворитшта. То је дошло отуда што су престали они мали и безначајни концерти разних квазиуметника и што ву преовладале две концертне дирекције: „Хармонија“ и „Цвијета Зузорић“, чија је политика: доводити праве и признате уметнике. Истина та. политика није непогрешна, јер се прешло преко интереса домаћих уметника, али се ипак обе дирекције труде да и домаћи дођу каткад до речи. У томе се истиче нарочито „Цвијета. Зузорић“ која. је, ортанизујући Народни Коонаерваториум, дала прилике београдским музичарима да својим интерпретацијама старе или нове музике популаршшу исту међу београдском омладином.

___ Хоћемо на првом месту да говоримо о извођењу симфонијске музике у Београду. Ми у Београду имамо два шрофесионална симфонијска оркестра: Београдску Филхармонију под артистичким вођством Г. Стевана Христића и Краљеву Тарду под вођством Г. Драг. Покорног. Осим та два оркестра чији су чланови плаћени професионалци постоје и два дилетантска оркестра: „Станковић“ и оркестар ЈБубитеља Инструменталне Музике, чији су чланови махом дилетанти. Оркестар „Отавквић“ води Г. Шетар Крстић, директор Музичке Школе „Станковић“, а оркестар Љубитеља Инструменталне Музике Г.Г. Иван Брезовшек, Мирко Полић и Ловро Матачић. И поред толиког броја оркестара, што предсказује врло лепу будућност музикалног развитка шрестонтце, шпак ми оскудевамо у симфонијској музици. Филхармонија излази само три пута са новим програмом. ЈТрви је био посвећен делима: Венсан д'ендна, Зандонана и Грига (концерт, солист Г. Вилим Јандл). (На утругом концерту изведена су ова дела: недавпо шреминулог Миленка Пауновића. „Југославенска Опмфонија“, Карловица „Лри шрастаре песме“, и Рожишцкога Концерт за клавир са оркестром (солист Г. Ниеђелоки), "Трећи концерт имао је на програму понова Пауновићеву Југославенску ОСимфонију и Шопенов концерт (солист Г. Ниеђелски); Вагнеров „Опроштај Вотана“ из „Валтире“ (Т. Јурењев), арпју из Верлијеве „Атде“ (ТГ-ђа Роговска); Христића Уводну мувику за, ораториум „Васкресење“. Ове концерте је дириговао Г. Христић. Ови су слабо посвећени и траљаво увежбани,

Краљева Гарда излази на први концерат са овим делима: Оен-Санес: Симфонија; Дворжаж: Вештица (симф. пое-

ма); Верди: Арија из Аиде и Вагнер: Арија Елзе из Танхајзера (Т-ђа Јика Чалетова). На другом концерту изводи дела: Чајковски: УТ (шатетична) симфонија; Ш. Видор: Корал и Вариација за харфу са оркестром (ТГ-ђа Анкие Кастеран); Ометана: Табор (из Ма власт). Диритовао Г. Драг. Покорни.

Оркестар „Станковић“ дао је до сада три. кондерта. Трећи, недавно дат концерт тога оркестра показује да би Г. Мирко Полић, који је гостовао диритујући Бетовенов пети кондерт, био прикладнији за шефа тога оркестра. На шрограму ву била још два Бетовенова, дела: Друга Симфонија и Увертира за „Егмонта“. Тим делима је диритовао Г. Џетар Крстић. Солиста Г-ђа Даница Крстић.

Четврти оркестар није још иступио пред публику али по његовим диритентима и члановима може се судити да ће то бити одличан оркестар.

Исто што смо рекли за симфонијску музику можемо рећи и за хорску. Џоред лепог броја хорова. од којих се истичу „Прво Београдско Певачко Друштво“ које предводи |. Виктор Новак професор Универзитета (артистички вођа Т. Коста Манојловић), хор Музичког Друштва „Станковић, који води Г. Пера Одавић књижевник и народни посланик (хоровође ГГТ. Мирко Полић (и Борис Добровољежи), „Обилић“ са Г. Иваном Фајом на челу и Г. Ловром Матачићем као хоровођом, ипак и у тој области музике не можемо се похвалити. Иетушио је само „Обилић“ са својим одличним хоровођом Т. Матачићем, који је показао да је један од најбољих хорских диритената код нас. Како је Г. Матачић и директор Опере и како је п ту стекао велике симпатије код публике и жритике, то не шретерујемо ако кажемо да је он данас најомиљенији диритент у Београду. 'Осим „Обилића“ чули смо и једно румунско певачко друштво „Кантареа Ромањени из Букурешта, које је извадило дела Шица. Баха, Бетовна, ЈЛевеа, Рамоа, Сука, Мокрањца и румунских композитора Тесдореку, Диме, Виду п Музициеска. Хор је врло дисциплинован и реагира тачно на захтеве свога хоровође Г. Марсела Ботеза. Најбољи део хора је женски збор, а истичу се и басови, док је тенор врло слаб. Румунски композитори су били заступљени само као хармонизатори народних песама. Међутим народне песме које су биле на програму не представљају какву већу фолклористичку вредност, а хармонизације су на најбаналнији начин израђене по принципима немачке догматичке хармоније.

Један важан догађај који је иначе остао неопажен, јесте отварање Народног Конзерваторијума који је организовали „Цвијета Зузорић“. Концерти су се давали у новој сали Универаштета петком од буа— 7, а циљ им је био да се шира публика упозна са делима старих и нових мајстора. Међутим није се успело; публика је концерте на жалост врло слабо посећивала и после четвртог концерта морало се престати. Концерти су били стилизовани и најинтересантнија су последња лва, посвећена старој талијанској и француској музици. У извођењу учествовали су само домаћи уметници.

Имали смо свега два камермузичка концерта. Први је дао квартет Амар-Хиндемит а други наставници Београдске Музичке Школе. Амар-Хиндемпт квартет је данас један од најбољих ансамбла и њихове интерпретације Моцарта, Разела но Хиндемита достижу врхунац могућности пнтершретираљња. |

Наставници Музичке Школе свирали су Дахнањљијев свинтет и Дворжаков квиштет. Ако се буду чешће састајали и озбиљније студирали, биће једна драгоценост музикалног Београда. ;

После Г.Г. Боровеког, Орлова, Вајнгартена, можемо вабележтти само два страна уметника-пијантсте. То су Марсел Шамши и Станислав Нинеђелски, Г. Шампи је у главном интертретирао француску музику (Дебиси, Равел). Г. Шампи, ученик Г. Кортоа, тнаннста је осредњих вредности. Његов тон је сув, интерпретација бледа по незанимљива. Те Ниеђелски својим оменим тоном и безличтим свирањем Једног дооро ваститанпог младића није оставио никакав јачи и интимнији утисак. Шриредно је три концерта: два са Филхармонијом и један сам, свирајући пољске композиторе. | Последњи концерат је дао Г. Анри Марто. На шрограму су била дела Регера, Грита, Виетана и Мартоа. То је друпи концерат Г. Мартоа у овој сезони и добро је дошао да поправи двојмљив утисак који смо имали после првог концерта. Чак још и више: ми сада верујемо да Атри Марто стоји на челу свих живих виолинских виртуоза.

Б.

еђ