Политика осиромашења народа у Босни и Херцеговини : финансијско-економска студија

процјене свога кмета и по тој десетинској процјени захтијевао је од свога кмета своју трећину. Овај по= ступак имаде у Босни и Херцеговини неоспорну правну моћ. Ради јасноће ево у бројевима:

На десетинској цедуљи Н. Н. кмета стоји н, пр. да имаде десетине да плати 100 ока кукуруза, то значи, да је десетар пронашао, да тај кмет имаде 1000 "ока кукуруза рода; даклен тражи од свога кмета 300 ока кукуруза као своју третину и тако од свакога плода. - а -

Поштовани зборе! Ја не могу у овоме једноме предавању детајлирати све оне злоупотребе, које су главни фактори у читавој овој процедури. То је велико градиво. које сам ја изложио у [-ој свјесци мога дјела, којег је сва европска штампа признала као озбиљно и најсавршеније дјело о правоме аграрноме стању тих земаља послије окупације. Ко од поштоване господе жели потанко о томе све да дозна, тога упућујем на ту моју књигу“), а овдје морам само да се ограничим на аксијоме сваке те злоупотребе а то је:

1. Комисија за процену десетине састављена је из 7; владиних органа; десетари су од владе привремено наименовани органи, без сталне плате, већ хонорар им је проценат од пропјењене десетине.

2. Босан. управа разашиље циркуларе на котар. предстојнике и моралним упливом их упућује на што више истеривање десетине; а котар. претстојници опет упливишу својом аутократском моћи на десетаре и упућују их на несавесну- процену.

Но и ако је та нова наредба задала пољопривреди смртни ударац, народна економија не би још тако дубоко усахнула, да нијесу мимо ове наредбе издаване још и финанцијске наредбе, које су рапидно потпомагале народно осиромашење. Најглавнија финанцијска %) Види: „Возтећ та Фе Нетдесоута штбег Фег Мегууајбиле ег овзбегтејејизећ — пштоамаећен Мопатеће ита аје озбеттејећизећ — ппоамвеће ВаЈкапроник, — Еше рошшзећ = оКопопивеће Пагабе це Фет своетуатосеп Лпзтае та + Варавп. — Уетавећ уоп Водаат Мазејипоуњзећ. — 1. Валд; Вет тег Копотез5 1878. шта Фе Аотагтасе. — Ргејв 5 Мате. Ла Белмећеп 4итећ Тћотталт 6 Ооебзећ, Вегтип У Лу. Везсејабг. 17. = 1901. Иста је преведена и на српски.