Политика осиромашења народа у Босни и Херцеговини : финансијско-економска студија

___ 4. Аграрне спорове рјешавали су редовно турски судови. - — о 5. Кмет је плаћао држави десетину и то што је најважније, давао је исту у натури.

То је есенција тога турскога аграрнога закона. И шта се види у њемуг — Све терете, што их је сељак имао да сноси, давао јеу натури, даклен фактично од онога, што му је природа уз његов рад и дала. Пошто је праведна била процјена десетине и трећине, сељаку је безусловно остало ефективни „о од укупнога рода, пошто је пред _ своје обвезе, а то му је довољно било, да подмири своју животну потребу. | >

При нормалним годинама за турске владе народ у Босни и Херцеговини истина није био одвећ богат, али није знао, шта је то глад. а

А сада да видимо

Б). Аграрно гтање по окуцацији.

И ако је на Берлинскоме конгресу ријешење аграрнога питања једини озбиљнији и оправданији разлог за одобрење окупације био, нова га управа није. ријешила. Она је прихватила и придржала исти турски аграрни закон од 14. сефера, само што му је скоро у свима тачкама, које сам навео, садржину и дјеловање измјенила. Тим начином је пољопривреда у окупираним провинцијама спала на најнижи ниво, тако, да ни у једној феудалности на читавоме свијету нема система, са којим би се онај у Босни и Херцеговини сравнити могао. Положај и дужности тих кметова приближује се посве положају робова на туђим плантажама. Смртни ударац за пољопривреду у окупираним провинцијама, као и темељ за вршење политике осиромашења — јесте наредба бос. владе од 18. јуна 1880. бр. 13.720. По тој наредби кмет није више давао десетину у натури, него у готовоме новцу и ага није више морао изилазити на село, да ефективни плод подијели, него је одлазио у порезни уред, гдје је за биљег од 40 нов. добио извадак десетинске