Политика осиромашења народа у Босни и Херцеговини : финансијско-економска студија

___Осим тога, да се баш и претпостави, да је бос. управа народну економију уништавала из незнања, то _би она имала за 23 године доста времена, а и не бројено емпиријских прилика, да увиди своје погрјешке _и да их исправи. Али она их није не само исправљала, него их је све више погоршавала, а да угуши незадовољство и да спријечи изнашање тога стања на јавност, она је невине људе прогонила, затварала и мучила. Ја категорички тврдим, да је зглоб финанцијскога рада постављен на темељ, са којега ће се политика осиромашења вршити. Ја ћу у кратким цртама изнијети рад бос. управе према народној економији и то прво према пољопривреди, па за тијем према сточарству и то на основу јаснога тачнога сравњења за вријеме турске управе и данашње управе. ____ а |

А.) Нграрно стање до окупације.

Послије многих устанака и много проливене крви хришћанскога народа издала је турска царевина 14. сефера 1276. (по нашем 12. сеп. 1859,) аграрни закон, који је доста био сношљив, особиго узимајући у обзир олакшице и заштиту, коју је турска управа и судови у Босни народу пружале. -

Главне црте тога закона су ове:

1. Кмет је дужан био своме аги од земаљскога плода да даде трећи, четврти или пеги дио, према томе, како су се гдје погодили, као отштету за употребу агинске земље. То је познато под именом трећина и кмет је био дужан исту дати на гувну у натури.

2. Кмет је дужан своме аги јавити дан, кад ће летину да сабира и ага је на село изилазио или сам, или је слао свога замијеника, да прими трећину. Ако ага не би изашао или свога замијеника послао, онда се ага морао задовољити са оним, што му кмет даде и против тога није могло бити никавог судског поступка. -

д. Кмет је имао своје нашљедно кметско правом ага ганије могао отјерати са земље без великога и оправданога разлога и то је могло тек судским путем бити.