Политика осиромашења народа у Босни и Херцеговини : финансијско-економска студија

21

вини, у красном приједелу, гдје народ читавих околина живи само од сађења духана.

(Сав пољопривредни рад око духана стоји преко финанцијских органа под политичком влашту. Величину комплекса за сађење духана одређује политичка власт, а ту игра улогу политика и политичко шиканирање. Духан огкупљује само управа. За процјењивање именује политичка власт комисију. Већина чланова текомисије су чиновници.

Исто што се догађа у пољопривреди код десетине, то се исто догађа и код откупа духана. Код пољопривредне десетине је незаконитост п народно осиромашење позитивно, а овдје негативно. Ево како:

У приходе годишњега буџета ставља бос. управа доходак од десетине, рецимо 3": милиона форинатаи то мора од народа да се утјера, јер у расходу је њихова потреба безусловна и већ одређена. Даклен у расходу је издатак сјигуран, али у приходу није. Кад би се десетина законито пропјењивала, онда у буџету не би могла бити стална цифра, јер приход би тај варирао врло често по 20"., јер десетина зависи од родности године и осталих повољности, па би се често догађало, да десетина, не би изнијела ни један милион фор. Од куда би се онда она остала 2" милиона подмирила, кад је издатак њихов у рас ходу већ стално предвиђеног С тога је бос. управа за десетину узела највишу норму најповољније године, подјелила је према котаревима и рекла је: оволико се мора у име десетине истјерати од народа, па родила година или не родила, то је све једно. А висину те норме није никада ниједна година са својом родности могла достићи. Отуда произилази и народна пропаст. -

То исто је и код духана, само негативно. Пошто је народ осиромашио и пун је потреба, он обрађује

свој духан рационалније, усавршава му квалитет и по могућности тежи да прошири и комплекс свога земљишта. Даклен он троши више и своју физичку снагу а без сумње више и материјална срегства. Али крај свега тога он не може напријед, него на против иде натраг.