Политика осиромашења народа у Босни и Херцеговини : финансијско-економска студија

34

имала ужасне пошљедице за српско-православни народ. Од окупације па до данас, ако се рачуна са интересом, босанска је управа око милијон форината разних легата српско-православноме народу спречила примање и њихово оживотворење. Ти су легати понајвише одређени на подизање школа и одржање цркава. Несумњиво је, да би одавна у Сарајеву била српска гимназија, да бос. управа није пријечила. Ни једну хумаву установу није бос. влада дозволила да се подигне у народу. У Босни и Херцеговини осим „Егамеп-Регејп“-а у Сарајеву нема ни једне једитле народне фумане установе, па и тај „Егаџеп-Кегеш“ установљен је ради спровођања | политичких тежњи, као што га и спроводи.

Но бос. управа није се задржала само код те своје наредбе, већ је ишла и даље. Као што свако божије биће, које човјечијим животом дише, подлежи у Босни и Херцеговини политичкој моћи, тако подлеже и доктори медецине. Који нијесу хтјели да подлегну, њих је управа отпремила преко Саве. Сервилну и бесавјесну подложност имају полицајни љечници, пошто је и положај њихов пикантан. Па шта чинир

Сваки иоле боље материјално ситуирани Србин православни или мухамеданац при својој самрти оставиће осим својим нашљедницима, по нешто на цркву и школу своју. Жене или људи, који умиру без свога порода, остављају обично све своје имање цркви и школи. ИМ мјесто да се тај легат законито изврши, код судова се подигне парница. ЈЊечници, који су у задњим часовима лијечили таке легаторе, дају своје стручно мњење, да мисле, да легатор није био при чистој свијести, кад је тестаменат прављен; или се тражи да докаже, да је легатор од треће особе нагово ген био, ма да је на тестаменту читава комисија потписана, која би заклетвом потврдила, да је легатор при најчистијој свијести био, кад је легат завјештавао. У осталом намјеру тих легатора знају његови суграђани још неколико година прије његове смрти. Тестаменаг се прогласи ништетним, легат пропадне, а имање се подијели на даљне сроднике, т. ј. пошто се већа половина те оставштине узда на трошкове.