Политика осиромашења народа у Босни и Херцеговини : финансијско-економска студија

90

Са сеоским народом још се немилостивије поступа. · Над невиним сељацима, који једва кору хлеба амају, изричу се нечовјечне новчане глобе. Они их не могу платити. Да не би управа морала таке јаднике у затвору ранити, то их осуђује на 90 100 дана работнога рада на цестама, које су по 25—30 километара удаљене од њихових кућа, а уз своје издржавање. Многе чиновничке баште уређене су на овај начин крвавим знојем тих паћеника. Нечовјечни цестари могли би доста о томе причати. -

Но осим ових нечовјечних глоба, које потичу из намјере саме бос. управе, имаде још глоба, које потичу из коруптиранога чиновништва. То је природна пошљедица. Кад се нижем чиновнику нареди да врши незаконитост, он је сигуран, да му нико не може ништа учинили, кад је врши и за се. Ко о меду ради, мед и лаза. С тога имаде чиновника, који глобе народ за свој интерес. Имаде их ситничара, а имаде их и гросиста. Ситничари глобе невине људе по 5– 10 фор. и не издају им на плаћену глобу признанице, а у регистру глоба нема њихових имена. Гросисте пак глобе народ и грађанство аукторитетом свој полицајне необузданости. Они „позајмљују“ од разних трговаца, којима никада не враћају. Мало је од који котарских предстојника, који од појединих грађана није „позајмио“ пеколико стотина или хиљада форината, Ко од грађана смије да се усуди, а да предстојнику не даг — Полицајни пак чиновници у већим градовима чине ужасе. Ради илустрације ево примјера: у Сарајеву полицајни вахтмајстер, за четири пет година свога службовања, мимо својих лијепих законитих доходака, ерпресовао је од разних трговаца око 12.000 фор. Године 1900. оде у Мађарску на урлауб, а неки грађани, не могући више сносити глобљење, учинише пријаву, а неко од „пријатеља у Сарајеву депешира вахтмајстору, да се више у Сарајево не враћа. Карактеристично је, да је до краткога времена шеф сарајевске полиције г. Широн вит. Заржицки, унапријеђен за савјетника земаљске владе.

Још је карактеристичније са једним полицајним комесаром, коме је „нестало“ 4000 фор. уредовнога