Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889., стр. 303

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 299 |

Већања и одлуке њихове у Нишу нашле су израза у особеном политичком, од свију присутних потписаном акту, који је тек доцније објављен, како у бр. 3. новопокренутог „Одјека“ од 17. априла, тако и у бр. 1. такође новопокренуте „Самоуправе.“ Да расмотримоглавнија места која садрже ове тако назване: „Одлуке радикалног Збора, држаног у Нишу 6. и 7. фебруара 1886. године“:

„Чланови Радикалне Странке, сакупљени у Нишу, по саизволењу Његовога Величанства Краља, а на позив нарочетога одбора: из Крагујевца, одликовани љубазним пријемом од његовога Величанства, саслушали су у понизности питања, која им је Његово Величанство благоволело поставити, и која гласе:

„1. Шта мисли радикална странка о досадањем спољном. питању > АЕ

„2. Колико странка, према стеченом искуству и садашњим приликама, држи, да је остварљиво од њихова програма изнесенога у познатом пројекту Устава»

„3. Је ли Странка склона, с погледом на могуће државне по-

требе, ступити у споразум, поради заједничког рада, с другом

којом странком >“

На свако од ових питања следовао је и мотивисан одговор. У одговору под 1 који се тицао спољног питања, између осталога, у трећој алинеји стоји ово: „Радикална странка уложиће своју снагу да се, у споразуму с Краљем, земља часно изведе из садашњег заплета. У томе правцу Странка је готова искрено потпомагати Краља, да се интереси земље ни у чему не окрње.“

О редукцији досадашњег програма у одговору под П Радикали остају при захтеву општинске самоуправе и политичким слободама; а као прве мере износе: распуст садашње Скупштине и нове изборе, а за тим сазив Велике Народне Скупштине, ради промене Устава, у који би ушли захтеви радикални, изложени у самој одлуци“ у њених 12 тачака.

Докле су се одговори под !. и П. кретали у области апстрактне политике, добрих жеља и растегљивих програма, дотле је одговор. на треће питање, под |, а који се односи на споразум „с другом којом странком,“ и имао практичне вредности, испао негативно. Он гласи:

„Чланови странке, задржав се најдуже на претресу овога питања одлучили су с већином од 42 противу 2 противна гласа: да Радикална Странка не може ни с којом од других двеју странака. у земљи ступити у свезу и заједнички рад, пошто би са свим вероватна последица заједнице једног дела Странке могла бити, да се у Странци начини расцеп; а тога се чланови странке нарочито.

боје из разлога, што би тај расцеп могао утицати да у народу ма: |

лакше оно поверење, које, по мишљењу чланова, непоцепана радикална странка ужива код народа, и које доста осигурава утицај Странке на народно прегнуће и за решење спољашњих тешкоћа,“ 7. фебруара 1886. године у Нишу. Његовога Величанства верни и одани:

| |