Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

ПРЕД КРУПНИМ ДОГАЂАЈИМА 395

блицисту. (Ове су одлуке вбјављене у бр. „Српских Новина“ од 12. јануара).

Међутим изабрани чланови за израду првог нацрта за нови _ ивборни ред, на основу начела у Уставу, такође су одговорили своме задатку. Изборни нацрт био је готов — поглавито трудом члана Одбора Марка Стојановића“ — али суми тај изборни закон, ма за кратко време, скинули с дневног реда нови, неочекивани догађаји, из којих, баш многи чланови ужег Уставотворног Одбора, а по неки и из ширег, произилазе са сасвим новим улогама, јављајући се на посве новим положајима, поглавито они од њих, који су припадали нарочито Радикалној, као и неки са врхова Либералне странке. Напредну странку су ови нови догађаји још више потисли у позадност.

Но пређимо на саме те догађаје, којима се завршује читав један историјски период у Србији, а отвара други, посве нов, у коме ће тек и сам нови Устав од 1888. доћи до потпуне примене, докле му бар, по раније наведеним речима Јов. Ристића: „буде су-

ђено,“ да буде регулатор јавног и државног живота у Србији. —

1 Последња пажња Краљева према члановима Уставотворног Одбора, био је свечан ручак у двору на Св. Саву, на који су позвати сви чланови ширег Уст. Одбора и највећи део позватих одазвао се позиву, многи дошав из унутрашњости.

Сутра дан су, 15. јан. писац ових редова и Милован Ђ. Милованввић кренули на пут, прво у Париз, па у Брисел, и најпосле у Копенхаген. На том су путу остали све до 20. фебруара, када су, преко Берлина стигли у отаџбину и првом потпредседнику Јов. Ристићу, за ужи Уставотворни Одбор поднели свој исцрпан извештај о ономе што су, вршећи своју мисију, сазнали, са напоменом у извештају, да су“ свуда најлепше предусретнути. Председник данског Министарства почаствовао их је и позивом на ручак. Са истим су се резултатима вратила и оба изасланика из Атине.

2 У осамдесетој години умро 21. септембра 1923. године,