Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 2, Од прогласа независности Србије до абдикације краља Милана : 1878-1889.

60 жив. ЖИВАНОВИЋ

бујности, ишао сам свагда средњим путем и мислим да сам слободи ове земље привредио више, но они који су ишли путем крајности.

„Неки од посланика рекоше: „да сваким даном идемо у реакцију, да би боље било да се законодавна власт поврати Државном Савету; па најпосле да ће, ако се овакви предлози буду износили, доћи до тога, да нас пандури одавде не терају“. Ако, господо, ствари буду ишле оним путем, којим опозиција показује вољу да иде, ја не знам до чега може доћи, не знам, хоћемо ли се повратити на старо неуставно стање, хоћемо ли имати посла с пандурима, али знам да до тога неће доћи, ако се буде ишло оним путем, којим иде влада и ова већина скупштинска, но да ће се на против, наша слобода и наша уставност лепо утврдити и развијати упоредо са развитком наше свести (чује се: тако је!). И то ће бити плод умерености. Јадиковање опозиције нема места ни основа. Оно би могло имати места само тада, да је питање друкчије постављено, т. ј. да је влада предложила да не буде интерпелација. Но то, нити је она предложила, нити ће предложити, већ се предлаже просто да се регулише ток послова (Вичу: тако је! Врло добро, да се реши! да се гласа поименце!).

Гласало се поименце. Од 138 посланик: 89 било језа,а 39 против; 10 уздржало се од гласања. —

Сутра дан, 8. јануара, усвојени предлог постао је закон.

ж

И друго једно питање, које се периодично повраћало у српској Скупштини, питање о Штампи занимало је, наравно и ову Скупштину.

Већ 28. новембра 1879 прочитана су у Скупштини два предлога, потекла из средине саме Скупштине, који су се тицали закона о штампи: први потписан од 45 посланика да се закон о штампи од 1875 године у живот поврати, а закон (т. ј. укинуће допуна од 1875) од 1878 укине; и други поднесен од Димитрија Стојановића и још 9 посланика, да се учине неке измене у закону о печатњи у духу веће слободе печатње. Тако је прибележено у Протоколу ХШ састанка скупштинског, од 28. нов. Више од трећине посланика уз оба предлога, ангажовало се дакле за измене постојећег закона, и ако у разном правцу. Струја је дакле била велика; а предмет по превасходству политички: да видимо његов исход.

Предлози су отишли у одбор, и дуго се о њима није ништа чуло, док није 5. јан. 1880 год. на питање посланика Васе Стошића, поведена реч о њему, пошто је покретач питања уједно тражио, да се предлог огласи као хитан.

Међутим и од стране владе буде поднесен такође предлог, који је садржавао укидање члана 6. закона о штампи. Сви су ти предлози сајужени, и после разних мена, 25. јануара 1880. године износе се из одбора: три предлога (два посланичка и један владин) и о њима четири извештаја. Све се дакле било изукрштало, и пред-