Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

= _ жив. ЖИВАНОВИЋ 15

су Србију водили, кад са више, кад са мање среће, разумевања, родољубља и присебности.

Један од главних задатака, које је писац овога дела себи поставио, био је, с тога, тај: да се изнесе што више података о сваком историјском догађају и свакој политичкој личности. С тога се, при изради овога дела, писац нарочито и трудио, да очува и истакне прави карактер свакога доба, свакога владаоца, државника, сваке скупштине и њених првака и других политичких људи, као и целих политичких странака.

То је постигнуто тиме, што су у дело унесени разни и опширни државни акти, који говоре о догађајима или се догађаји њима стављају у покрет, у миру и у рату, у реформном покрету, као и у реакцији, чега је такође било много и често у овоме добу.

За оцену и самих владалаца и политичких људи свију категорија, унесени су њихови назори, беседе, речи, напади и одбране, увек изражене њиховим властитим тоном и начином. И у поли-

тичким свету, као и у животу у опште, сваки сам себе приказује најбоље.

Наглашена је напред важност политичких партија; а овде ћемо, даље, нагласити и важност партијских листова разног доба и признатих великих странака. Кроз своје су листове све станке говориле отвореније, па дакле и истинитије о сваком догађају, у коме су оне успевале, или патиле, или бивале потискиване, до уништења. У анонимним партијско-политичким изјавама, а после разних политичких обрта, увек се више и одређеније могло рећи, но у потписаним обзнанама партијских управа и вођа, над којима је често висио Дамоклов мач гоњења и осуда за то. У овом ће делу наћи читалац на стотине таквих података, који су праве „моментфотографије“ за своје доба, догађај или личност. На потребним местима има података и из стране жтрналистике, који бацају светлост на наше унутрашње одношаје. Што се, често, из опортониама или иначе, није могло казати кроз листове у земљи, нашло је израза кроз листове на страни.

То је све допринело знатном увећању овога дела, али и његовој потпуности. То ће, као аутентичан материјал најбоље омогућити историјску анализу, и историку и читаоцу свих следећих времена, дати праву слику дотичног доба и људи. Рефлексије писаца нужне су без сумње; али су оне без факата нејасне и за

оцену ствари недовољне и њима се сама факта не могу заменити ни искључити.

Дело ово: „Политичка Историја Србије“ препуно је верних историјских факата и података. Сва су та факта логично везанаи цело се дело презентира, као једна идејно везана целина, у ономе, како је замишљено и изведено. Тако је из свих тих елемената постала једна целина знатног историјског садржаја, која Бе, надамо се, оправдати и пишчеву жељу, да та целина буде корисна читаоцу, а нарочито онима у нашој држави, који су мање познати са историјом Србије, као и будућим нараштајима.