Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

16 ПОЛИТИЧКА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ

Ни један аутор историјских дела, ма како ова опширна била, не може тврдити, да се у његовом делу налази све, што сеу ком добу догодило. Али, и амбиција и дужност сваког савесног писца мора бити: да је све, што се у његовом делу налази, истинито. Јављаће се, у току времена, и нови податци, нарочито у страним дипломатским актима и архивама у облику извештаја страних дипломата о догађајима и људима у Србији. Тиме ће бити осветљени многи моменти и утврђена многа историјска факта, до сада мање позната или још недовољно објашњена. Без сумње, да ће за последње две деценије 19. века бечка архива моћи дати изненађујућих открића, којима ће се и тврђења овога дела попунити.

И писац се овога дела трудио, да што савесније одговори овоме захтеву потпуности и истинитости. Жеља му је била, да дело угледа света, поред књ. |. — нарочито и књиге П, Ши У док још има живих савременика, да би се и њиховим изјашњењима о појединим догађајииа дошло до што потпуније историјске истине. Писац овога дела сматраће то као једну сатисфакцију за његов огромни труд, ако појава овога дела покрене и друге мисаоне људе, да својим прилозима што више допринесу ка познавању овога важног доба у животу Србије, какво је у истини цела друга половина 19. века. У исто време, свако следеће доба у животу једног народа може се потпуно разумети темељним познавањем доба, које му је претходило. Србија двадесетог века, са својим епохалним подвизима, херојским борбама и неописаним патњама, које су донеле коначно удједињење свега нашег народа свих покрајинских имена, јесте само продужење Србије из 19. века, у коме су се, са много успеха, и за исте идеале, борили сви нараштаји без разлике и и сви најбољи синови њени. Све, што се дочекало и стекло вевеликог и лепог, ресултат је заједничких напора и трудова свих нараштаја, кроз цео 19. век и даље у 20-ти.

# ж о ж

Све ово, што је овде речено литерарно савладати и из свих оних прелома и покрета, какви су се догађали у Србији за време

од скоро пола столећа: (1858—1903), извести ипак једну историјску целину и дати читаоцу једну јасну слику о догађајима и људима овога дугог доба, доиста није било лак задатак. Али је за то, био то и један врло важан задатак, којега се неко морао прихватити. Време је било, да се испуни историјска празнина за враме од пола столећа, и да са изумирањем активних политичких нараштаја и политичких људи не оде у вечни заборав многа драгоцена успомена из прошлости. Јер, као што смо већ нагласили: са не“ станком савременика неког догађаја, нестаје и најпоузданијег извора за разумевање и познавање тога догађаја.

Писац овога дела предузео је тај трудни задатак, на коме је он радио више година, сем времена, које је потребно било око мучног изналажења и прибирања података. Ови су податци растурени на много страна, кроз време од скоро пола столећа, по разним савременим новинама и свима другим списима од вредности,