Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

РАТ 1876. 359

ских привремених наређења, издатих на основу чл. 56. Устава; и 3. Буџет за 1877. годину.

[. Извештај Скупшт. Одбора занимао је Скупштину два дана, на три састанка. По одлукама тајним од 1875. за војне иабавке предвиђене су три инстанције: Мин. Савет, који одобрава, Мин. војни, који их врши и Скупшт. Одбор, који их контролише. Имало је набавака које су хитно у току рата вршене: и Мин. Савет је се кроз један свој предлог учинио солидарним са Мин. војним, означивши те набавке као унапред одобрене, што је и законодавни и финанс. Одбор усвојио и Скулштина признала. Сам мин. војни из првог рата, Теша Николић, био је одређени повереник владин (а Мин. војни био је сада пуков. Сава Грујић).

После свестраног оцењивања Одборског Извештаја, подпредседник Скупштине Александар Николајевић, предложи ову одлуку:

„Народна Скупштина саслушавши најпре Извештај Стал. Скупшт. Одбора и уједно објасњење Мин. војног и владиног комесара ва војне послове; а за тим Извештај законодавног и финанс. Одбора о владином предлогу односно одобрења наређења Мин. војног, у колико су при поруџбинама, набавкама и исплатама остали неиспуњени прописи Тајних Законодавних Одлука о претходном одобрењу Минист. Савета и о контроли Стал. Скупш. Одбора и односно упућења рачуна Главној Контроли — узима Извештај Стал. Скупштинског Одбора и објасњења Министрова на знање; а владин предлог, финансијским и законодавним одбором усвојен, такође усваја; а разуме се: да злоупотребе, ако би их од појединих органа у набавкама и исплатама било, подлеже законском извиђају и суђењу“.

Скупштина је усвојила овај предлог. Против, гласали су устајањем: посланик београдски Михаило Терзибашић; и Адам Богосављевић. Што ово решење Нар. Скупштине карактерише наспрам доцнијих неких решења, јесте завршетак његов: да Скупштина

: Нарочито су тешке биле набавке са стране, јер су, због привидне неутралности, ратне потребе онемогућаване. Сећамо се многих оловних, водоводних цеви стоварених на Сави и ако водовода није било нигде. То је био материјал за куршуме у мирнодобском облику! Маџари нису дали ни да се међу Србима купе прилози за Црвени Крст, све због „неутралности“ а послали су почасну сабљу турском глав. команданту Абдул Кериму у Цариград, при чему су носиоци у Букурешту били дочекани јајима и трулим јабукама...

2 М. Терзибашић био је угледан беогр. трговац са честим и преким преокретима, дајући доцније и оставку, и тржући је правдао се да је „љут човек“. После дваестак година умро је у болници за душевне болести. У исту је болницу, знатно доцније, спроведен и чувени сељачки (драгачевски) посланик Ранко Тајсић, одакле је враћен као неизлечив, као што је са душевним помрачењем завршио живот и Милан Кујунџић. Таквих је било у току година много, који нису истина доспели до болнице за душевне болести, али који су, као и они именовани, својом екцентричношћу вршили често осетан утицај, нарочито у Скупштинама. Тиме се и могу објаснити извесне јасно патолошке појаве у домаћој политичкој борби у доба, када су слични људи водили прву реч и у недостатку критичке оцене њихова држања, стицали велики глас. Да све то није било без штете за правилан развој, то се по себи разуме, као што није добра сведоџба времену у коме је било.