Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 1, Од Свето-Андрејске Скупштине до прогласа независности Србије : 1858-1878

364 · ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

познавалаца одношаја, остало је уверење: да је ова новембарска побуна у сред Србије, у месту где је била главна убојна спрема, а иза леђа за операције намењене војске, успорила њено кретање и учинила, те је она, почев неколико дана доцније, за толико, на крају рата била у губитку, не изашав сва на историјско Косово и не допревши до Душанова Скопља...

а Коларац је од две године затвора, сасвим помилован. 150 војника што су одмах опкољени и затворени у касарну у Крагујевцу, као и других 283. што су се разишли кућама, не учинивши даље, ни једни ни други, већи грех, као заведени, н ако н међу њима неки под осудом, буду упућени на границу, па ако се тамо покажу, тим ће самим заслужити милост. И онису се, добив слободу, честито борили као војници.

Сви су прекн судови, а војнички нарочнто, под руком и утицајем владаоца, врло опасни. И Влада је стога са своје стране чинила све, да ублажи строгост пресуде н тако успела да спасе Чумића од смрти ин старога Коларца од казне н смањн ша најмањи број, осталих осуђених на смрт. Сава Грујић жинпстар војни заузимао се за свог личног пријатеља Јеврема Марковића, те без успеха. Он је стрељан, што ће кроз пет година имати последица за

неза.

Како је цела ова несрећна побуна, и по узроцима н по последицама била и немио и крупан догађај, који је поред војних обвезника обухватио и цивилна и полнтичка лица, А. Чумића у првом реду, и како је све свршено по војничким законима, дакле мимо утнцаја владе и цивилних власти, влада је поред свога дејства за помиловање осуђених — енергично тражила, да се објаве у целости сва акта вој. суда тополске посаде, алн није успела. Кнез у својству Врховног Команданта, био је томе протнван, са изјавом: да томе објављивању није сад време.

Тако је дошло до објављивања једног ма п кратког Извештаја о раду суда тополске посаде, који се налази у бр. 125 и 126 Срп. Новина од 7и8 јуна 1878. године.

Поред осуђеннх криваца, саучесника и интелектуалних покретача ове несрећне побуне, пао је као жртва њена и сам тако звани „Тополски град“, у који су главни побуњеници од Крагујевца дошли и затворили се. И то је вандалство иввршено по наредби кнежевој, коју је донео официр Ђукнић непосредно пуковннку Милутинчићу, који је дошавшем окр. начелннку Мил. Прокићу рекао, да има да поруши „ово соколово гњездо !“

Рушење је извршено кулуком, тврђе делове рушно је поручник Влајко Николић динамнтом. (Читај опис и све податке од писара аудитора суда топодске посаде, пук. Анте Лазаревића у листу „Правда“ бр. 50. од 25. фебруара 1905.). „А кад је град порушен, вели окр. начелних писцу, предложио сам да ми се одобри, да оннм каменом сазидам мост у Божурњи, на Јесеници. Није ми одобрено: а народ развуче камен кућама.“

Потомство ће интересовати: какав је био „Град“ у Тополи 2 Дали игзе има слике од те грађевине, не знамо; али писац је јошцео „град“ видео, путујући као ђак кров Тополу, на 5—6 година пре рушења.

То је била пространа, геометријски правилна, четвороугаона обзида дома Карађорђева и свих зграда, са црквом коју је он подигао, и која је била његова и сеоска богомоља. Црква н сада стоји и по њој се да определити место и положај града. Господар Ђорђеве конаке попалили су Турци 1813., по његовом одласку из Србије. А у тој је цркви гроб Карађорђев, куда је, по наредби Кнеза Милоша донесен, иса сходним натписом сарањен, после погибије 1817. као и његова одсечена глава т. ј. лобања, пошто је одерана и кожа предата везиру у беогр. граду, н однесена у Цариград.

Од четири стране, северна се наслањала целом дужином на сам садашњи друм Београд — Крагујевац. Зид је био сав од камена, висок преко два човечија боја, са два реда увзиданих растових греда, ради уравнања. Друге две стране, нсточна и западна, падале су вертикално на онај први дуж друма,