Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

104 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

луке Народ. Представништва, утврђене и одобрене Краљевским Намесништвом, стављено у дужност, наредио, да се ова законска одлука изврши ауторитетом државне власти.

„Њено Величанство Краљицу матер је данас у 4'/, сата у јутру примила и одвела државна железница у иностранство.

„Препоручујем вам, да садржину овога телеграма објавите грађанству, стављајући вам у исто време до знања ради даљег вашег управљања: да Њеном Величанству Краљици Матери није слободан прелазак у Србију до времена пунолетства Њ. В. Краља Александра 1.

„Престанак законске важности ове одлуке за Њ. В. Краљицу Матер, као и одлуком Скупштинском предвиђени допуштени долазак њен у Србију за време важности њене, саопштиће вам се у своје време, овим путем, кад такав случај наступи“.

Краљ Милан и Краљица Наталија стављени су на равну ногу. Они су сад обоје били ван Србије.

А кад су Намесништво и влада, у намери да ублаже удар, који је природно за млађанога краљевског сина потекао услед оваковог просторног растанка његова са матером, отишли дамуу угодном облику саопште оно што је било у јутру 7. маја — син краљевски је само — на упрепашћење присутних — сувопарно одговорио: „Ако, тегко је и тргбало да буде!“

Ова жалосна синовља пресуда остала је за дуго тајна оних који су је чули; а њу је потврђену чуо писац од самога Ј. Ђаје тад. Мин. унутр. дела, много доцније.

Морала је се пред очима увиђавних људи, и у Намесништву и у влади, у овоме чудном моменту, указати за будућност чудна перспектива: Отац, који је већ од неколико година са својом сада разведеном супругом на ратној нози, у првом реду њој за инат, оставља земљу и народ коме је био владалац, и сина, и иде у свет; мати, истичући жељу да живи у близини сина, у суштини опет оцу за инат, прелази преко свих обзира и поред рата који годинама води са својим разведеним мужем, објављује и други и На: месништву, и влади, и Скупштини и доводи одношаје до сцена од 6 и 7 маја. А синг Он, већ остављен и од оца и од мајке, испраћа хладно једно, да кроз ошкринуте завесе двора гледа како гомила вуче кола другога; а сутра дан, кад му је мати протерана, он, на ублажавајуће речи носилаца власти државне, сувопарно избацује горњи опор израз.

Шта ли претсказује све ово за будућност»!

Али будућност ће сама на ово одговорити.

ХМ

Путовање краљево у Русију. — „Ми можемо са Западом ступати у сваковрсне одношаје, примати његову културу, слати синове своје тамо на науке, правити зајмове, али ништа за остварење својих народних идеала, у погледу уједињења и ослобођења