Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО

облаци, који су хоризонат политички све више засењавали и од времена на време по неким пуцњем и потмулом грмљавином непрестано потсећали да треба много још што шта желети да Србија дође до жељенога мира. Пре је тај мир рушен озго, сад му је опасност претила оздо. Између тих крајности стајало је Наме-

сништво; а посебице оно само, још и једном лукавом, далеком оку |

— на нишану.

На дан радикалног алексиначког збора, 23. августа 1892, на-_

вршило се тачно три и по године од образовања прве Радикалне Владе под Намесништвом 23. фебруара 1889. Није без интереса потпуности ради, бацити један сумаран поглед на развој Странке и на то доба радикалне владавине под Намесништвом, прено што пођемо даље у разматрању догађаја који ће следовати,

Прсизашли, не' из буди каквих националних традиција, нити из позитивнога рада, већ, на против, из негације свега што је у Србији оличавало политички па и друштвени поредак, Радикали су са самог почетка своје појаве заузели засебан положај. Огласивши непријатељство свима и свакоме, Радикална Странка није ни могла тражити приврженика у онима што су састављали темеље савременог политичког и друштвеног поретка; дна их је прво нашла само у нижим слојевима народним. Ту, међу људима, који нису могли ништа ни заложити ни изгубити, она је регрутовала своју прву војску. А народ — сваки, па и наш — са свима категоријама својих индивидуа и друштвених слојева, има увек доста лакших елемената, који су прихватали сваку нову политичку веру и науку, па и ову радикалну, која је проповедала: негацију власти, обарање ауторитета, почев од сваког бољег домаћина у близини и околини који није прихваћао нове проповеди, па преко кмета и даље редом, докле се год може дослети. Једна нова, социјална и политичка револуција, која, иако није могла бити прекога карактера, ипак је непрестано проповедала своју нову веру и постепено напредовала, стицањем нових приврженика.

Та нова проповед, имала је не само своје усмене апостоле, већ и своја писана гласила, која су наизменце постајала и једна друге замењивала, под разним именима, а са истом песмом. Та је песма певана у свакој врсти радикалних наизменичних листова: „Јавности“, „Гласу Јавности“, „Ослобођењу“ и „Старом Ослобођењу“ у Крагујевцу; у „Раду“ у Београду и „Стражи“ у Н. Саду, и свима другим писменим и усменим тумачењима нове политичке вере и науке,

Овоме расулу ишле су и прилике на руку. Устав од 1869, са својим законима о штампи и др. с обзиром на цензуру и стегу до 1868, отворио беше ново „доба слободе и кретања духова у Србији,

Тако је Радикализам од свога зачећа у Крагујевцу 1878, прошао.

све фазе своје еволуције, о којима је опширно говорено нешто у Књ, 1, а нарочито у Књ. П. овога дела. С тога се овде нећемо на тим приликама даље устављати, као год што се при расправљању минулих догађаја нисмо придружили оним назорима, који су у РаПол. Ист. Србије 11 10

лењир дете